Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas razmišljamo o prijateljstvu, devalviranoj kategoriji. Za tako nešto, potrebna nam je muzička zavesa.
Boga mi, James Taylor ima prijatelja o kakvom bi pesme mogle da se spevaju. A ko može biti prijatelj veći onog iz priče koja sledi, prosudićete sami.
Norveška, dvajes’ prvi vek. Moraju da prođu preko planine, pa to ti je.
Jeza. Kao da sam bio za volanom. A nije da nije, jednom sam bio u sličnoj situaciji. I to kad je serpentina bila zaleđena. Ne želim da se sećam detalja, već sam bio potisnuo to iz glave. I sve se vratilo kad sam video ovaj snimak. Dođavola.
Ukratko: Bwa-ha-haha!
Iza mene je dan ludaka, krunisan dvočasovnom posleponoćnom vožnjom kroz maglu. Šta se sve dešavalo tokom dana otkad sam krmelje sa očiju oprao dok nisam stasao za duplu rakiju šumadinku posle rečene vožnje, previše je za ovu priliku. Tek, hajde da pomenem da je Brit Floyd bio na visini zadatka i ko mi ikad pomene da to nije Pink Floyd (ili kakvu sličnu elementarno glupu izjavu), reskiraće volej u debelo meso.
Tim povodom, evo fotografije načinjene sa ciljem da bude fotka dana:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (217): 2. novembar 2012.”