Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Na prste možeš da izbrojiš dešavanja u muzici koja su pomerila nešto više od trivijalnih pojava, poput stanja na top-listama. Danas slušamo naslovnu numeru albuma koji je realno predstavljao veliki potres, ne samo na sceni. elem, pred nama je pesma prvog muzičara tamne kože koji se usudio da vikne “car je go”, da opstane u pitanju šta se to dešava u društvu u kojem parole ne odražavaju realno stanje.
Novembar: ciljna ravnina godine. Bemti, kad pre 47…
I tako, dok se problemi oko nas gomilaju, mi smo gledali predstavu prirodne katastrofe koja je zadesila istočnu obalu Amerike. Čujem neki su mislili da je to nova američka serija, dok su neki čak verovali da je reč o nekom novom i do sada ne viđenom reality show programu. Nisam se time mnogo bavio, tek sam prevrnuo špil fotografija na portalu lista The Telegraph i to je bilo sve.
Nego mi je upalo u oči to da su pre prolaska uragan procenili štetu na jednu do dve milijardi dolara, a nakon prolaska su ocenili da je šteta oko 50 milijardi. Da li su oni to nesposobni da procene štetu ili su im stigli konsultanti sa iskustvom iz tenderskih komisija po Srbiji, ne bih znao da vam kažem.
Danas u pola devet uveče, u centru Sava se održava premijera filma “Valter”. Ako sam dobro razumeo suštinu, reč je o dve paralelne priče. Jedna o Vladimiru Periću Valteru, čoveku o kome svet zna manje nego što je uobičajeno za heroje. Druga priča je o Bati Živojinoviću, čoveku kojeg je cela jedna dalekoistočna nacija pretvorila u mit zbog uloge u filmu “Valter brani Sarajevo”, koji je u toj zemlji najpopularnije kinematografsko štivo već četrdeset godina.
Ne pitajte me kako znam… Bata je u razgovoru tokom snimanja odvalio epsku izjavu:
– Ne poznajem nijednog heroja. Prema tome, ne poznajem ni sam sebe.
Kakva legenda! 
Ovo nije prvi put da mi se zalomi fotografija za koju bih tako rado rekao da sam baš hteo da ispadne tako i da sam do nje došao kontrolisanim radom. Ama, ni blizu: fotka koja je pred vama je rezultat čiste nehotične greške i nešto malo preterivanja sa klizačima u Develop modulu u Lightroomu.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (218): 3. novembar 2012.”
Uostalom, ni Betoven danas ne diriguje na izvođenjima Pete simfonije, osim možda u Jagodini…
Kada me je Grba pre skoro dva meseca počeo nagovarati da idemo na koncert benda koji 
izvodi Pink Floyd, prvo sam bio skeptičan. U redu, svi se mi po klubovima veselimo kada neka lokalna grupa praši stvar omiljenog nam benda – štaviše, više puta sam uzimao mikrofon u bendu kolege mi Igora kada zasviraju prvi taktovi “Another Brick In The Wall Part 1” (ne, to nije “vidontnidnoeđukejšn“), ali to je daleko od prave stvari. A onda sam posetio YT, odgledao neke snimke Brit Floyda sa prethodnih koncerata, nazvao Grbu i rekao mu gornju rečenicu iz uvoda.
