Šta da vam kažem, ova pesma je morala pre ili kasnije da dođe na red. Ideju mi je dala Jasna… Da izvinete, zapravo Jasnina pita od jabuka, poslastica protiv koje je teško boriti se. Bio bih u stanju da pojedem bar jedan dužni metar… Ali, u digresiji sam: deder da čujemo poznatu stvar:
Day: November 26, 2012
Ви мејк, овај, мјузик
Сви домаћи бендови су кад тад размишљали о томе да се прославе напољу. Понеки су и стизали да направе нешто – Атомско склониште има албум на енглеском, Бори Чорби је Еди Грант певао двадесетак секунди, Бата Ковач је био гастарбајтер по Енглеској и Шпанији, чак су и Џанг мен севн и Монтенегро 5 и један од тројице зрењанинских Џегера имали успешне хотелске каријере по Швајцарској и Тенерифима, и да закључимо списак са забављачима америчке војске по швапским базама.
И, с друге стране, имамо и традицију запошљавања странаца у домаћим бендовима – у Елипсама је певао Еди Мекенг, Дадо Топић је био довукао Криса Николса.
Али… све су то били домаћи бендови и претежно су изводили домаћу музику. Nastavite sa čitanjem… “Ви мејк, овај, мјузик”
Prolazi
Na ovo sam naišao sasvim slučajno. I ostao bez teksta.
Jedna na dan (240): 25. novembar 2012.
Da mi je neko rekao koliko ću da se napatim, ne bih mu verovao…
Pre neko veče, tokom pauze između dva benda na sceni XI Jazz & Blues festivala u Kikindi, beše mi naspelo da fotografišem luster na plafonu sale pozorišta u plavom svetlu. Na aparatu se zatekao objektiv od 50 mm: dobra su mu svojstva u polumraku, ali nema optičku stabilizaciju, morao sam da pazim. No, da bi stvar bila komplikovanija, pun luster sam uspeo tačno da uhvatim u kadar tek kad sam spustio aparat skoro do poda. Sreća, pa imam opciju pokretnog ekrana preko kojeg mogu da kadriram…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (240): 25. novembar 2012.”