Ne spadam u perverznjake koji vole da zaviruju kroz tuđe prozore, daleko bilo; ne okrenem glavu ka unutra ni kad je na izvol’te, a kamoli da se trudim. Nego bejah parkirao auto na parkingu ispred jednog zida i ovaj prozor se našao tačno ispred mene. Nisam mogao da odolim: toliko je ružan da je zapravo privlačan.
Ima već neko vreme, bio sam zamislio da slikam ružne prozore na kućama. Odustao sam od te ideje nekako usput, jer se pomalo stidim da upirem objektivom u tuđe kuće, a pride primećujem da je moj voajerski duh potpuno retardiran (ništa reality show programi, ništa gledanje drugih kako se svađaju; bemti, pa čak ni turske serije ne gledam!). I tako je tema slavno propala, šta da radim. ali, kao što rekoh, ovo nisam mogao da omašim. Kako je domaćinu da mu prozor gleda ka parkingu na kome stalno zvrje automobili, na stotine njih dnevno – mogu da pretpostavim, ali radije ne bih da znam.
Presuda: mišn akomplišd. 
Kvadratni izrez je bio viđen još u času kad sam nišanio da napravim kadar. A slično i obrada koja podrazumeva pojačanu teksturu, malo naglašene tople boje i vinjetiranje uglova. Iz razloga koji ne umem da objasnim, volim da uhvatim ovakve scene objektivom.
Idemo dalje. Drž’te mi palčeve da sutra ispunim gusti i složeni plan: mnogo me posla čeka po Beogradu. Sledeća fotka će možda kasniti ako budem prekasno stigao kući.
Komentari su onemogućeni.