Stop!
Ama, nije mi to što sam u danu koji sam ispratio u veselom društvu odradio ni manje ni više nego tri bogate sesije (koje nemaju nikakve veze jedna s drugom). Nije mi ni to što sam danas, posle nešto manje od sedam meseci posedovanja DSLR fotoaparata prešišao brojku od 10.000 ekspozicija (i neka sam! Imam barem 3% vrlo dobrih i odličnih fotki, što opravdava napor). Nego mi je to što sam, kao retko kad, ošinuo ekspoziciju za koju sam odmah znao “to je ta”, čak i ne proveravajući na displeju kako ona izgleda.
Ovu fotku sam mogao da pustim i totalno neobrađenu, Ajde-de, umesto toga, samo sam malo zategao svetlo (razvlačeći histogram), uoštrio prvi plan, za nokat pojačao vibrantnost i za mrvicu smanjio zasićenje. Kadar je takav kakav sam napravio, a temperatura svetla i raspored senki su onakvi kakvi su iz fotoaparata izašli.
Sitni su sati: malo sam umoran da dalje elaboriram, verujem da prepoznajete ideju.
Presuda: mišn akomplišd, aleluja! 
(Kuku si ga meni i jao: valja mi da obradim preko 360 fotografija.)