Sezonska.
Već neko vreme se meračim da pronađem mesto koje ću slikati svakih petnaestak dana, sa iste tačke i sa istim kadriranjem, pa da napravim neki kolaž kroz godišnja doba. Još uvek izviđam teren, ali moguće je da sam našao dobro mesto. Ako se setite fotke s početka oktobra: to je isto to drvo, iz drugog ugla.
Ako sam nešto naučio u poslednje vreme, bila je to efikasna tehnika za izbegavanje prevelikog sivila. Postoji jedan postupak unutar HDR tehnike koji obezbeđuje izvlačenje boje po sistemu ceđenja suve drenovine. 
Iskoristio sam ga ovde i dobio nešto vrlo nalik momentima kad se sunce probijalo kroz oblake…
Međutim, napravio sam grešku: nisam odabrao optimalan ugao, pa sam izazvao distorziju zbog koje slika izgleda kao da je nagnuta ulevo… A nije. Mogao sam da ispravim taj ugao ,ali bih onda napravio drugu distorziju, pa bih morao da teglim fotografiju… I sve to samo zato što nisam napravio još dvadeset koraka udesno. Ta lenjost je koštala promašene geometrije na slici. I sad je jasno…
Presuda: mišn not akomplišd. 
Ako ste pomislili da preoštro sudim, ja vam velim da bolje pogledate. Slika nije iskošena, ali ostavlja neodoljiv utisak da jeste. Drvo ide nalevo, podest bazena kao da je nagnut (a to je zapravo perspektiva), ali onda vidite vertikale i shvatite da nešto nije u redu.
Pa i nije. Phui, kakva greška! Grrrr.
Ех, у овом случају постоји место одакле неће деловати укриво.
Наилазио сам на случајеве кад ће увек да делује укриво, јер јесте. Свака бандера нахерена на своју страну, ивичњак има нагиб јер ни тле није равно, а нека друга водоравна црта не може да иде право јер је део кривине, који у исечку само изгледа као да би требало да иде право. И онда од свег тог зла изабереш два-три омања, гледаш да изгледа како-тако уравнотежено (дакле нагнуто како се теби свиђа) и кликнеш на “спасавај”.