Eksperiment.
Tokom pauze za kafu, brstio sam stranice nekih foto-blogova, pa sam naišao na neke radove koji su podrazumevali namerno pomeranje fotoaparata u kombinaciji sa odloženim okidanjem blica (žargonski naziv je second curtain). Znajući da to mogu da iskoristim u dolazećoj sezoni prazničnog šarenila, rešio sam da napravim eksperiment. Imao sam samo načelnu ideju šta ću da radim tokom slikanja, a slično tome i u postprodkciji. U nameri da imitiram neke radove koje sam video tokom dana, jedino sam znao da ću težiti kvadratnom izrezu, pa sam takoreći pazio na kompoziciju… Mada kod namernog zamazivanja teško može biti reči o kompoziciji…
Motiv je onaj koji je ispred mene: uhvatio sam trenutni metež na stolu, uz suflirano svetlo. Protivno pravilu, krenuo sam iz većeg zuma ka manjem tokom ekspozicije od jedne sekunde, sa odloženim blicem, tako da krajnji položaj objektiva odredi dominantni izgled slike. Tokom obrade, osim planiranog isecanja u kvadrat, malo sam se poigrao rasporedom svetla i kontrasta, a na kraju sam angažovao i jedan LR preset kojeg sam se slučajno setio. Rečju, bio je to eksperiment koji je trajao do faze “dosta!” – nije bilo drugih pravila.
Presuda: mišn akomplišd, ali sa upozorenjem. 
Ovo je otvoren eksperiment. Od trivijalnog do vrlo dobrog rezultata nema mnogo razlike. Muka je u tome što treba napraviti mnogo ekspozicija da bi se čovek ponadao da će neka od njih baš uspeti da sastavi elemente zanimljivog. Napravio sam osamnaest ekspozicija, tri su se potrefile:
Na kraju sam se dvoumio između prve i druge. Prva je pobedila zato što je na njoj manji metež; druga fotka bi bila bolja da sam uspeo da napravim očigledniju razliku između dva položaja – ovde nisam zumirao, nego sam okretao fotoaparat po uzdužnoj osi objektiva.
Ovo ću iskušavati u izlozima kad krene novogodišnje ukrašavanje. Taman za jednu ili dve duge šetnje.