Kad bi nas bilo stotinu

Procentni račun za početnike, na primeru stanovništva Zemlje.

Ovo me je podsetilo na čestu i prečestu stilsku grešku novinara: “od 12345678 entiteta XYX, 33,2% je opredeljeno nekom drugom osobinom”. Zašto pominju 12345678 entiteta, nije mi jasno, jer 33,2% je jasan pokazatelj odnosa bez obzira na apsolutni broj entiteta.

Eh…

1 komentar na temu “Kad bi nas bilo stotinu”

  1. Odgovor na pitanje postavljeno bez upitnika je, kao što dolikuje, između redova:
    ako ne napišu “broj entiteta” čovek će da primi informaciju, koju vrlo verovatno neće upamtiti ili ne dovoljno dugo. Ovde uđe – tamo izađe, kažu.
    E, da se to ne bi desilo informacija o postotku mora malo da se prožvaće, da se nešto računa, proverava, da se upoređuje, kako bi se dotična urezala u sive ćelije (bez obzira da li davalac ili primalac informacije zna procentni račun).
    Tako se postiže efekt davanja na značaju, kvalitetnije pamćenje i bolji transfer. Čak i ako pomisliš da će se desiti kontraefekat sukobljavanja mišljenja zbog nepoznavanja matematike ili brkanjem cifara, to opet ide u smeru daljeg preživanja! A da li će na kraju usaglašeni rezultat biti tačan – nebitno.

    Dakle, najčešće to nije novinarska greška, nego urednikov (i nalogodavčev) zločin s predumišljajem. Hleba i (ц)igara!

Komentari su onemogućeni.