Danas slušamo sjajnu numeru iz opusa grupe za koju ne mogu naglas da kažem da mi je omiljena, jer niti sam odrastao na muzici Steely Dan niti je to dominantni stil muzike u mom zahvatu kao slušaoca… Ali, malo je onih čiju muziku danas slušam radije nego kad je reč o bilo čemu iz opusa grupe.
A živi snimak, čisti bonus:
“Kid Charlemagne” je čudna pesma. Mnogo je volim zbog tog šašavog beat-momenta. A u ovoj pesmi, kao u malo kojoj koju su ludaci napisali, kriptični stihovi su nekako dešifrovani, pa se veruje da je ovde reč o davnim danima kad je LSD bio legalan… A matični album The Royal Scam (1976) predstavlja dobar test prihvatljivosti stila grupe: ako vam se taj album dopada, volećete i lepršavi rani stil i kriptični kasni. Još ranije, na albumu Katy Lied (1975), definitivno su prelomili iz jedne u drugu priču, ali taj prethodnik je malo hermetičniji i malo teži za slušanje, pogotovo ako ste neiskusni sa muzikom grupe.
Živi snimci grupe Steely Dan su ekstra poslastica. To je posledica prakse iz rane faze: iako nastao u romantičnom periodu muzike, koncipiran na aktivnom i intenzivnom nastupanju u klubovima Njujorka, ovaj bend je relativno brzo prošao put od tezgaroškog do veoma dobro produciranog. Ako ih slušate hronološki, iz albuma u album, primetićete taj spin. Uz jak studijski rad, došlo je do brojnih posledica: Fagen i Becker su insistirali na produkciji, nije ih mnogo zanimalo da nastupaju. S druge strane, bendu to nije bilo po volji, jer nisu zarađivali dovoljno. Đavo je odneo šalu kad su dvojica šefova počeli da dovlače session muzičare u studio, ljude koji su najbolji u žanru, i tako je prestala potreba za osnovnim bendom.
Postoji tu i jedna priča koja se odnosi na antagonizam između grupe i njihovog tadašnjeg izdavača, ali da ne solim mnogo, teme je preteška za lagano popodnevno slušanje… Steely Dan se okupio ponovo 2000. godine, posle dvadeset godina pauze, a od onda su objavili sva albuma, Two Against Nature (2000) i Everything Must Go (2003). Najzad su se otisnuli na put, pa ih je moguće relativno često čuti na malim scenama širom Amerike. U Evropu, nažalost, dolaze retko.