Povratak svinja

Znate šta? Odoh ja za Beograd na koncert Brit Floyda, a vas ostavljam da čujete najpoznatiju pesmu sa meni omiljenog albuma Pink Floyda.

Uzgred…

Nekoliko dana sam se premišljao da li da pohodim taj koncert. Mislim – nije Pink Floyd (ajdeeee!), nije ni neka grana proizašla iz Pink Floyda (idi!), to je prosto tribute band.

Tri su stvari presudile da se odlučim za pohađanje koncerta.

Prvo, Pink Floyd više ne radi niti će ikad raditi, ma o kojoj inkarnaciji je reč. Možda ćemo gledati Watersa u Beogradu, možda čak i Gilmoura (mada sumnjam), ali uz svo poštovanje – to nije Pink Floyd.

Drugo, željan sam nekog tehnički dobrog koncerta, a Brit Floyd to jeste. I usput, dobri su u tome što rade. Vrlo dobri!

Treće i presudno: pročitao sam jedan ključni komentar koji se svodi na sledeće: Betovenova muzika se izvodi na sceni i nakon što je Betoven umro, je li tako? Drugačije i ne treba da bude. Pink Floyd više ne postoji, ali muzika Pink Floyda postoji – i neko je izvodi na sceni, i to sjajno – pa zašto bih se onda odricao mogućnosti da čujem i vidim to uživo?

Big man, pig man, haha sharade you are…

Komentari su onemogućeni.