Šta se to dešava?

Na prste možeš da izbrojiš dešavanja u muzici koja su pomerila nešto više od trivijalnih pojava, poput stanja na top-listama. Danas slušamo naslovnu numeru albuma koji je realno predstavljao veliki potres, ne samo na sceni. elem, pred nama je pesma prvog muzičara tamne kože koji se usudio da vikne “car je go”, da opstane u pitanju šta se to dešava u društvu u kojem parole ne odražavaju realno stanje.

Iz vizure današnjih dana je teško razumeti, a možda i nemoguće, šta je to Marvin Gaye učinio albumom What’s Going On (1971). Osim što je to bio jedan od prvih realno konceptualnih albuma u soul i rhythm’n’blues muzici, Gaye se usudio da napravi nešto što je de facto prva prava protestna ploča nekog crnog muzičara Amerike (da mi oproste hipijevski autori poput pokojnog Arthura Leeja i grobaru s lopate pobeglog Slyja Stonea, ali ono je ipak bilo obojeno ljubičastom izmaglicom). Marvin Gaye je otvorio Pandorinu kutiju u času kad je postojao najveći zazor između deklarativnog i faktičkog stanja u istoriji SAD. Martin Luther King je već platio glavom za to što je pozivao na jednakost rasa prepričavajući svoj san. Pre njega, Malcolm X, da ne pominjemo kako se to izgubi glava kad se dira u zmijsko gnezdo. Sledeći koji proklamuje status crnih je morao da bude pametniji.

Album What’s Going On je važan iz još jednog razloga: bio je to jedan od prvih, a prvi važan album izašao iz kuće Motown koji je napravljen kao kompletno i nezavisno autorsko delo. Stevie Wonder je ubrzo potom zajahao po tom talasu i stvorio nešto posebno, ali nije bio prvi koji se usudio na takav korak: bio je to Marvin Gaye.

Glasnik je završio groteskno: ubio ga je iz pištolja rođeni otac, posle duge porodične svađe, iz legalnog pištolja koji je Marvin kupio ocu za rođendan, želeći da njegovi roditelji budu sigurni u slučaju nekog nasilja.