Danas slušamo veliku poslasticu.
Ovde je potrebna reč.
Spreman sam da će mnogi burno i žučno reagovati zato što smatram da je J.J. Cale najvažniji učitelj u karijeri Erica Claptona. E, pa dragi moji, šta ja tu mogu kad je tako.
U raznim biografijama Erica Claptona, naći ćete kako je njegov najvažniji uticaj došao iz klasičnog bluesa, najpre iz načina sviranja koji su svetu ostavili Elmore James, Buddy Guy, Freddie King i drugi velikani čikaške blues scene. I to je istina. Ali, ozbiljno vas pitam: šta je to gitarista?
Za mene, pravi gitarista je svaka osoba koja ume da iskoristi gitaru u pisanju dobre pesme. Svi ostali su samo tamburaši, a oni se dalje dele na reproduktivce i idiote.
A tu, dragi moji, E.C. uglavnom nije bio na visini zadatka, osim u par incidentalih situacija. I tu na scenu dolazi J.J. Cale.
Još od grupa The Yardbirds i John Mayall’s Bluesbreakers, Eric Clapton je muzički odrastao u bezbednosti tuđeg autorskog rada. U grupi Cream je započeo nešto od autorskog rada, ali tamo nema numera koje je on sam potpisao. Stalno se krio iza Jacka Brucea, kome je tokom šezdesetih cela jedna generacija jela iz ruke. Prvi put kada je EC sam potpisao jednu pesmu, bilo je u grupi Blind Faith, kada mu je Steve Winwood na molbu za pomoć da sastavi neke note rekao: “Marš tamo i sastavi tu pesmu sam! Nisam ti ja Jack Bruce! Uostalom, ta pesma je već fantastična i moja pomoć ti ne treba!”
Tako je nastala pesma “Presence of the Lord“, prvo pravo autorsko delo Erica Claptona.
Problem je nastao kad se EC otisnuo u vode solističkog rada: imao je materijal, ali nije imao hit. I tada je pomogao uvid u tuđi autorski rad: “After Midnight” je bio prvi singl koji je svetu pokazao da svima poznati gitaristički heroj ima snage da deluje samostalno.
Posle će se pokazati da on tu snagu nije imao, ali to je neka druga priča.
I đavo da ga odnese, nije to bio jedini put kad je autorski materijal J.J. Calea pomogao Claptonu da se uspravi nakon što je klecnuo. Setićete se, verovatno, čije su pesme “Cocaine” i “I’ll Make Love to You Anytime“…
Loš je EC bio đak. Kad nije skontao kod JJ-a, možda bi mu Duško Radović pomogao da nauči da koristi Malog Đuru.
PS: korišćenje izraza “tamburaši” u kontekstu smatram politički nekorektnim i zato ćemo se ćerati sve do Strasbourga… a ovo “idioti”, to je u redu 🙂
Znao sam da će mi neko zameriti zbog “tamburaša”, znao sam! Pa dobro, u pravu si…
Tamburala! Oni na koje sam tamo gore mislio nisu tamburaši, nego tamburala.