Norveška, dvajes’ prvi vek. Moraju da prođu preko planine, pa to ti je.
Jeza. Kao da sam bio za volanom. A nije da nije, jednom sam bio u sličnoj situaciji. I to kad je serpentina bila zaleđena. Ne želim da se sećam detalja, već sam bio potisnuo to iz glave. I sve se vratilo kad sam video ovaj snimak. Dođavola.
U januaru će biti 32 godine kako smo ujak, njegova dva sina i ja izleteli na jednoj, doduše manjoj, na Pohorju. Mislim da ću se do kraja života sećati svakog detalja dok smo se bezbroj puta prevrtali, kažu ljudi da smo se kotrljali stotinak metara. Nikom ništa, osim najgoreg ugruvavanja u životu, spasla nas folcika zvana Buba i četiri para skija koja nas valjda zdržaše da ne ispadnemo.
Доживео сам нешто слично кад смо се селили… изнајмио камион, ал’ ми треба и приколица да утоварим кола. Е приколицу имају негде у брдима, и док смо нашли то место да је преузмем, прошли смо туце лакат кривина, баш тако тесних, па још по некој маглуштини. После се испоставило да је гаража на равном делу и да уопште нисмо морали туда :челоклеп:.