Lično nalazim kako su obrade fantastičan način za upoznavanje sa džezom i klasičnom muzikom.
Osnovni problem sa tim muzikama (za čije se dublje razumevanje mora u školu ići) je strukturalni. Dok smo u pop muzici (kojom smo svakodnevno okruženi) naviknuti na uvod–strofa–refren–strofa–refren–solo–refren–kraj strukturu, ozbiljne muzike imaju svoju logiku, i to zavisnu od perioda ili podvrste kojima pripadaju. Ta različitost ume da odbije, uplaši.
I tu uskače dobra obrada. Pri sudaru sa nesvakodnevnim muzičkim oblicima mnogo pomaže poznavanje melodije, a upravo nju obrade ne diraju (previše). Tako možemo da raspoznamo šta je melodija, a šta je stil, struktura.
U tom smislu, danas maltretiramo jedan klasik iz Lenon-Makartni opusa, sjajnu She Loves You:
E, sad… Svet klasične muzike sadrži jedan predivan period, barok. Neprocenjiva vrednost baroka se pre svega krije u ličnosti Johana Sebastijana Baha, kompozitora koji je stvorio muziku kakvu danas poznajemo. No, bilo je i drugih majstora te epohe. Evo baroka u stilu jednog drugog velikana tog sjajnog doba, Georga Fridriha Hendla, u aranžmanu Pitera Brejnera kroz projekat Beatles go Baroque:
Sjajno, pre svega jer posle razlučivanja besomučnog ponavljanja nota kao baroknog manira, uočavamo odlično aranžiran solo koji je veoma moderan. Pet zvezdica! 