Bio mi je divan dan, divan dan, divan dan… I pobedio sam. Sve s peharom.
A reče cicika da to čak nije sve:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (220): 5. novembar 2012.”
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Bio mi je divan dan, divan dan, divan dan… I pobedio sam. Sve s peharom.
A reče cicika da to čak nije sve:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (220): 5. novembar 2012.”
To je figurativni rast, dragi moji, ne misli se ovde na obim mog struka!…
Prisetio sam se ove pesme jutros, pa mi ne ide iz glave. Kažu da je jedini način da izbiješ neku pesmu iz mrtve petlje u glavi taj da čuješ pesmu ispočetka, pa reko’ da probam.
Izvesna budućnost?
Da li moć upotrebe informacija plaćamo odricanjem od slobode? Gde je granica?
Zanimljiv koncept u filmu. Gluma je očajna, ali svejedno vredi pogledati.
(Tnx Bane)
Sezona utakmica sedeće odbojke je u punom jeku. Ali kao za inat, u subotu uveče nisam mogao da prisustvujem utakmici u Kikindi od početka. No, utakmica se razvukla na pet setova, pa sam dobio svoj deo (nećetedameprevarite); i vredelo je, utakmica je bila sjajna. A i Marinku laknulo kad sam se vratio i preuzeo fotoaparat od njega; on je bio dostojna zamena za mog odsustva.
Sala u kojoj je igrana utakmica između OKI “Feniks” i IOK “Borac” iz Banja Luke nije velika, ali je makar čestito osvetljena, pa se lako slika (ako znaš kako). Iz svog dela korpusa fotki sa utakmice, izabrao sam jednu i odlučio da je napravim da izgleda kao da je skenirana iz starih novina:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (219): 4. novembar 2012.”
Na prste možeš da izbrojiš dešavanja u muzici koja su pomerila nešto više od trivijalnih pojava, poput stanja na top-listama. Danas slušamo naslovnu numeru albuma koji je realno predstavljao veliki potres, ne samo na sceni. elem, pred nama je pesma prvog muzičara tamne kože koji se usudio da vikne “car je go”, da opstane u pitanju šta se to dešava u društvu u kojem parole ne odražavaju realno stanje.
Novembar: ciljna ravnina godine. Bemti, kad pre 47…
I tako, dok se problemi oko nas gomilaju, mi smo gledali predstavu prirodne katastrofe koja je zadesila istočnu obalu Amerike. Čujem neki su mislili da je to nova američka serija, dok su neki čak verovali da je reč o nekom novom i do sada ne viđenom reality show programu. Nisam se time mnogo bavio, tek sam prevrnuo špil fotografija na portalu lista The Telegraph i to je bilo sve.
Nego mi je upalo u oči to da su pre prolaska uragan procenili štetu na jednu do dve milijardi dolara, a nakon prolaska su ocenili da je šteta oko 50 milijardi. Da li su oni to nesposobni da procene štetu ili su im stigli konsultanti sa iskustvom iz tenderskih komisija po Srbiji, ne bih znao da vam kažem.
Danas u pola devet uveče, u centru Sava se održava premijera filma “Valter”. Ako sam dobro razumeo suštinu, reč je o dve paralelne priče. Jedna o Vladimiru Periću Valteru, čoveku o kome svet zna manje nego što je uobičajeno za heroje. Druga priča je o Bati Živojinoviću, čoveku kojeg je cela jedna dalekoistočna nacija pretvorila u mit zbog uloge u filmu “Valter brani Sarajevo”, koji je u toj zemlji najpopularnije kinematografsko štivo već četrdeset godina.
Ne pitajte me kako znam… Bata je u razgovoru tokom snimanja odvalio epsku izjavu:
– Ne poznajem nijednog heroja. Prema tome, ne poznajem ni sam sebe.
Kakva legenda!
Ovo nije prvi put da mi se zalomi fotografija za koju bih tako rado rekao da sam baš hteo da ispadne tako i da sam do nje došao kontrolisanim radom. Ama, ni blizu: fotka koja je pred vama je rezultat čiste nehotične greške i nešto malo preterivanja sa klizačima u Develop modulu u Lightroomu.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (218): 3. novembar 2012.”