Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Nećemo se iskupiti nikada, ali to ne znači da treba da se predamo.
Izvinite što sam odabrao verziju pesme koja je otužnog audio kvaliteta. Ali, ovo nije parada hifilističnih zvukova, nego priča o značajnoj muzici. A “Redemption Song” je značajna, veličanstvena i besmrtna pesma. I tako je ne zato što je Bob Marley njome sebi napisao epitaf, nego zato što pogađa u srce.
…iliti, što bi rekli, horor.
Čekao sam da se pojavi neko ko će samo upitati dete “otkud ti ovde”, ali to se nije desilo. Taman im je uspelo da izgube meru u ovoj montaži.
A sad ona koju sam sinoć odložio…
Izgleda, ponekad mi je potrebno da se prisetim u kakvom svetlu mogu da radim sa objektivom od 50 mm f/1.4. Sva je istina da nisam savladao to fantastično stakalce i da mi je potrebno više prakse. Prisećam se da bi trebalo izbegavati potpuni otvor blende kad je objekat blizu, nego je bolje ići na f/2, pa kompenzovati svetlo u aparatu, ako je već dovoljno da bude tamno. E, pa tako i bi ovog puta…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (242): 27. novembar 2012.”
Na današnji dan pre tačno 70 godina, rođen je Jimi Hendrix, najveći instrumentalista u istoriji rock muzike. U svojoj izuzetno blistavoj, mada bolno kratkoj karijeri, okrenuo je svet naopačke, pustio na nas ljubičastu izmaglicu, opevao ljubav, samoću i frustraciju, napisao neke od najlepših muzičkih fraza dvadesetog veka, svirao u susret Suncu, pronašao lek za besmrtnost. Ali nije pronašao lek protiv oblapornih kompanija i to je platio glavom.
I utuvite već jednom da Jimi nije umro od droge. U času kad mu je patolog našao više od pola litre vina u dušniku, bio je stone free duže od dve godine. To beše i opevao.
Prvi od tri filma u serijalu “The Hobbit” će biti predpremijerno prikazan ovih dana. Premijera je zakazana za 13. decembar (zapravo, 14. decembar, ali u Evropi će to biti pre ponoći…). I euforija je počela. Eno ih, turili su poster na avion…
Jedva čekam… Uh, šta ja to čekam kad nemam bioskop u varoši?… Grrrr. 
Ala sam se napatio sa ovom fotografijom…
Ma, nisam se mučio da dobijem ovo to vidite na slici, nego da odlučim kako uopšte da je obradim. A obrada je bila neophodna, jer je osnovni rad bio suviše sirov za prikazivanje.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (241): 26. novembar 2012.”
Šta da vam kažem, ova pesma je morala pre ili kasnije da dođe na red. Ideju mi je dala Jasna… Da izvinete, zapravo Jasnina pita od jabuka, poslastica protiv koje je teško boriti se. Bio bih u stanju da pojedem bar jedan dužni metar… Ali, u digresiji sam: deder da čujemo poznatu stvar:
Сви домаћи бендови су кад тад размишљали о томе да се прославе напољу. Понеки су и стизали да направе нешто – Атомско склониште има албум на енглеском, Бори Чорби је Еди Грант певао двадесетак секунди, Бата Ковач је био гастарбајтер по Енглеској и Шпанији, чак су и Џанг мен севн и Монтенегро 5 и један од тројице зрењанинских Џегера имали успешне хотелске каријере по Швајцарској и Тенерифима, и да закључимо списак са забављачима америчке војске по швапским базама.
И, с друге стране, имамо и традицију запошљавања странаца у домаћим бендовима – у Елипсама је певао Еди Мекенг, Дадо Топић је био довукао Криса Николса.
Али… све су то били домаћи бендови и претежно су изводили домаћу музику. Nastavite sa čitanjem… “Ви мејк, овај, мјузик”