Na ovo sam naišao sasvim slučajno. I ostao bez teksta.
Month: November 2012
Jedna na dan (240): 25. novembar 2012.
Da mi je neko rekao koliko ću da se napatim, ne bih mu verovao…
Pre neko veče, tokom pauze između dva benda na sceni XI Jazz & Blues festivala u Kikindi, beše mi naspelo da fotografišem luster na plafonu sale pozorišta u plavom svetlu. Na aparatu se zatekao objektiv od 50 mm: dobra su mu svojstva u polumraku, ali nema optičku stabilizaciju, morao sam da pazim. No, da bi stvar bila komplikovanija, pun luster sam uspeo tačno da uhvatim u kadar tek kad sam spustio aparat skoro do poda. Sreća, pa imam opciju pokretnog ekrana preko kojeg mogu da kadriram…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (240): 25. novembar 2012.”
Prošlo je deset godina
Ama, prošlo je i više, nego ova pesma mi se vrti po glavi odavno, još otkako sam je čuo pre desetak dana, posle mnogo vremena. I znam da smo slušali Zeppeline pre osam dana i baš me briga, jer ovo je tako dobro da nemam kud.
Utovar nedeljom, 25. novembar
Zašto se smejete? Imate li valjan i opravdan razlog? Ako imate razlog, sumnjivi ste. Verujte samo budalama koje se smeju bez razloga.
Ako vam je dobro, ne brinite: proći će vas. Tako je govorio Duško Radović, a mi smo se smejali. Smejali smo se upozorenjima mudrog čoveka da dolaze loše godine. A koliko je loša pamet nas koji hodamo zemljom, govori i to da smo odavno usvojili krilaticu “ne može gore”. Može, može.
Pazi ovako: u proleće 2011, deci iz jedne beogradske škole dođu u posetu deca sa Kosova. Raspodelili ih po porodicama, da se deca bolje upoznaju i druže neko vreme. Družili se i na časovima u školi. Udari prekrasan majski dan i nastavnik istorije, uz blagoslov direktora škole, odvede decu na obližnji Kalemegdan da im održi čas na otvorenom. Dok im je objašnjavao istoriju kule despota Stefana Lazarevića, vladara po kome i škola nosi ime, pojavi se turistička inspekcija, legitimiše nastavnika i podnese prekršajnu prijavu zbog bavljenja poslom turističkog vodiča bez licence. Džaba objašnjenja i džaba očigledna slika. U jesen 2011, jedva četiri meseca kasnije, stigao je poziv od sudije za prekršaje…
Naše gore list
Ovaj video-zapis vam puštam u čast Branislava Brajana Rašića, fotografa iz Londona, a rodom iz Beograda, nakon što je osvanula vest da će on biti jedan od dvojice zvaničnih fotografa na koncertima grupe The Rolling Stones… Prvi koncert je upravo večeras.
Bravo, majstore! Znam da ćeš biti na visini zadatka. Želim ti barem jednu posebno dobru fotku. Što se tiče “samo” dobrih i odličnih fotki, ne brinem se uopšte: već znam da će ih biti puno.
Jedna na dan (239): 24. novembar 2012.
Iz dvojke u keca, što bi rekli oni jadnici što vise po kockarnicama.
Prođe i treće, poslednje veče XI Jazz & Blues festivala u Kikindi. Ovog puta bluzeri… Pošto je ovo rubrika o fotografiji, a ne o muzici, biću pristojan i prećutaću šta mislim o domaćem bendu sa stranim imenom. No, jedan bend iz New Orleansa je dobro potprašio…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (239): 24. novembar 2012.”
Jedna na dan (238): 23. novembar 2012. (ret)
Pazi na vreme.
Kombinovanje akcije i svetla predstavlja jednu od zanimljivosti fotografisanja na živim svirkama. Tu igru sam apsolvirao odavno, a uvežbavao godinama u raznim prilikama. Ovog puta, sastavio sam čestitu opremu i priliku na zicer: fotka pred vama je nastala u petak uveče, tokom druge večeri XI Jazz & Blues festivala u Kikindi.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (238): 23. novembar 2012. (ret)”
Zamka za pacove
Pesma koju danas slušamo posebno je važna za mene. Ne samo da je to bio prvi veliki hit grupe The Boomtown Rats: bio je to jedan od prvih velikih hitova koje sam uhvatio na grom-listi “Večeri uz radio” koju je vodio pokojni Nikola Karaklajić, ponedeljkom od 20 do 22 na talasima Prvog programa Radio Beograda. Bila je to moja najvažnija škola rock’n’rolla.
Slatke godine. Lepe godine. Godine kad nije bilo sramota razmišljati svojom glavom i, da ne poveruješ, imati svoje mišljenje koje ne mora nužno da se slaže sa mišljenjem horde.