Utovar nedeljom, 11. novembar

Oni koji misle da znaju sve, nemaju načina da shvate da ne znaju ništa.

Verujem da ste već doživeli nevolju da se sretnete sa sveznalicama, univerzalnim specijalistima, osvedočenim genijima i ostalim kuromlatišama. Oni su nezaustavljivi u svom pohodu na žrtve svojih verbalnih i, ne retko, fizičkih performansa. Meni su omiljeni oni koji vole da udaraju slušaoca (tj. mene) po nadlaktici, bez obzira na to što slušalac (tj. ja) već obraća pažnju. Spremio sam i ja mali performans za sledećeg koji se odvaži da me mlati po nadlaktici, ali kao za inat – nikako da mi natrči neko takav.

U međuvremenu, zatekao sam se ispred uključenog televizora pre neko veče i, suncetižareno, odgledao sam manje-više kompletnu emisiju vesti. Boktemazo, pa zašto me niko nije obavestio da su se sveznalice opet razmilele svetom? Da li ja to sad moram da ispaštam zato što nisam gledao vesti već skoro mesec dana?

Počeli su da udaraju po mestima gde bolje boli. Moraćemo da se krećemo mnogo opreznije, rekao bih. Ili da se krećemo metodom šutiranja u cevanicu. A opet, nije dobro tako: budemo li se prepirali sa budalama, svet neće primetiti razliku. Phui…

Citat nedelje nam dolazi od najpoznatije tetke naučne i epske fantastike. Njen pogled na svet u duši čoveka je bio najbolji dokaz veličanstvenog potencijala žanra u kom je stvarala. U njenom slučaju, dakako, to nije ostalo na potencijalu…

Osobe koje poriču postojanje zmajeva najčešće pojedu zmajevi. Iznutra.
Ursula K. LeGuin

Jedino nisam uspeo da izračunam: ako te zmaj pojede iznutra, da li onda i sam postaješ zmaj?

Interaktivni TV kviz, od one vrste gde se somovi pecaju na javljanje telefonom koje košta kao đavo. Arhetipska plavuša se krevelji po ekranu u pokušaju da navuče novog idiota. Posle nekog vremena, to joj i uspeva.

– Izgleda da imamo nekog na vezi… Dobro veče! Ko nam se javlja i koje polje će da otvori?
– Dobro veče.
– Sa kim razgovaramo?
– Ovde Jašim.
– Izvoli, Jašime!
– Hvala! Samo sam to hteo da čujem! (Klik!)

Remek-delo primenjenog graditeljstva:

Komšija će možda imati objašnjenje, jer ovo je do njegove kapije.

Znate li za servis futureme.org? Omogućuje da pošaljete sebi e-poruku u budućnost. Ne znam čemu bi pametnom to moglo da posluži, ali svejedno.

Pre nego što vam zle primisli dođu na pamet: uvedena je  mera protiv zloupotrebe. Primalac poruke, to jest vi, mora da verifikuje spremljenu poruku.

Od ovog može da se rikne:

Preporuka za čitanje ovog popodneva: Power of No

No, doista mi se, kao i svakom, događalo da netko od mene nešto traži što ja neću. I onda prvo kažem: „Gle, neću“. Ako se nagovaranje nastavi, onda se već počne buditi inat i onda toj osobi velim: „Gle, sad baš neću.“ Tako da je nije da nisam dao izbor, tražitelji mogu birati između „neću“ i „baš neću“, što i nije tako mali broj opcija.

Link nedelje: Experience the Apollo 11 Lunar Landing – rekonstrukcija komunikacije u toku prvog sletanja na Mesec, 20. jula 1969. iz sekunda u sekund.

Glavno ludilo nastaje kad započne paralelna komunikacija na dva kanala.

Ja, pak, moram da priznam: zaspao sam slušajući. Šta ćete: uhvatio me sindrom skraćenih verzija.

Ulaznice za koncert Madone u Sent Luisu su koštale i do 350 dolara. Za tu cenu, glupi posetilac je dobio koncert koji je trebalo da počne u 20:00, počeo je u 22:35. Naivni posetioci koncerata širom Amerike javljaju da nijednom nije kasnila manje od 90 minuta.

Pukla je, sirota.

Američka nacija, hoću da kažem. Ko je blesav da plati 350 dolara za koncert potrošene drombulje? Mada, nije to ništa: koliko čujem, idu kao alva ulaznice za koncert one što neće da prizna svoje pravo poreklo jer misli da su Cigani° građani drugog reda. Zavladali su fejZbuk kriterijumi, šta da se radi.

_______
° “Neću više da budem Rom. Hoću opet da budem Ciganin.” – Šaban Bajramović

Mujo dobio sina. Cela kafana u totalnom derneku. U neka doba, seti se neko da pita:

– Je li, bolan, a kako si nazvao sina?
– Izdislav!
– Pa kakvo ti je to ime, crni Mujo?
– Ime k’o ime, lijepo ime!
– Nema takvog imena, Mujo!
– Ima, kako nema! I pjesme mu pjevaju!
– Kakve pjesme?
– A kako ne znaš, ima ona od Boba Marlija, pa ona od Vajtsnejk…

Kad smo kod Boba Marlija: poslednja vest!

Otkud magla u novembru? Baš me je smorilo ovo vreme, a tek je počelo. Da se dogovorimo nešto: već znate da sam se pretvorio u matoro džangrizalo, ima tome već neko vreme. Kad budete primetili da sam preterao, upozorite me. No, nedelja je, vreme je ručku. Mogli bismo po jedan aperitiv, šta mislite?… Prijatan ručak vam želim.

$#$