Досад најтеже оборива теза о користи од софтвера потиче од моје жене: “баш су ове машине корисне, замисли колико бисмо времена изгубили мешајући карте за сваки пасијанс“.
Мени, као програмеру, је мало теже да проценим колико је софтвер уопште користан. Јесте, данас све то стане у џеп, али с друге стране се често осећам као Бата Ковач са првим синтисајзером: “док испритискам све дугмиће које треба, скоро да заборавим да сам хтео да свирам”. Често се, заиста, више петљамо са софтвером него што га користимо, попут хифилистичара који се више играју озвучењем но што слушају музику.
Али тема је корист од софтвера, а не колико нам он сам смета да га користимо. Шта смо то очекивали да ће софтвер да нам реши?
Осим очигледних административних заврзлама, попут плаћања, пописа, тражења кроз архиве, инжењерског рачуна, ситне роботике, паметнијих веш машина и фотоапарата, видео телефона и игара… све ми се чини да већина софтвера служи продаји софтвера, измишљеним потребама, а слабо нам решава старе проблеме. Још увек рачунар не уме, например, да нам нађе посао. Добро, уме понекад, али за то прво треба да научите толико тога да је можда лакше пешке. Уме ли да вам уради планове за кућу? Уме, али и ту има много да се учи, и треба вам стручњак – да га платите, или да постанете.
И онда се деси овај стицај околности: нека непозната особа, која ме зна са мог ранијег посла, где је радила код неке наше тадашње муштерије (а која је сада под стечајем, наравно), нађе мој број преко неког даљег комшије, и пита ме да ли знам где има некакав кројачки софтвер. Хмм… морало би бити, виђао сам још пре 25 година неке програме за вођење оних индустријских маказа које секу 30 слојева тканине одједном. Тог тренутка нисам ништа могао да јој кажем, а није ни рекла како се зове, па онда ништа.
Међутим, испричам госпоји, а она се заинати и изгугла десетак наслова. Па крене да инсталише демо верзије, проба ово проба оно… и десетак дана касније одабере шта хоће. Платимо, нистоваримо и… чудо. Штампа кројеве тачно по мери. Израчунава где колико треба да се попусти, дигне, спусти, затегне, олабави, ма све.
И ето, ипак има корисног софтвера. Решио нам је вечити проблем са одећом – што нам је таман у раменима широко је у струку, или се извлачи из чакшира, или затеже у коленима, или… ма чак ни у кројевима из “Бурде” нисмо налазили свој број, вишегодишња мука жива.
Додатна позитивна бројања: 1) није производ корпорације, већ мале породичне фирме, 2) нисам нигде видео њихову рекламу, те рачунам да трошак за рекламу није урачунат у цену, 3) кад нам је требало, лако смо нашли, 4) иако је код њих био петак поподне, колегиница (аутор тог програма) је из одмах одговарала на моја питања, и заврзлама око инсталације се завршила у 4-5 имејл порука, за пола сата.