Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Jedna pomalo zapostavljena stvar sjajnog alternativ rok benda…
Posle relativnog debakla s albumom Know Your Enemy, MSP-ovcima je trebalo tri godine da pregrupišu kreativne snage i izdaju svoj sedmi studijski album, Lifeblood. Sa njega su skinuta dva pristojna singla, “Empty Souls” i “The Love Of Richard Nixon“, ali je moj ubedljivi favorit gornja stvar.
Odlučili su da stupe u dvoboj. Niko ništa nije sumnjao.
Nedelju dana pre smaka sveta, dozvolite da vas podsetim da smak sveta nije nužno loša stvar. I zato neću da govorim “neće se ništa desiti”, poput većine postmodernih skeptika i ostalih e-džedaja. Govoriću “jebi ga, opet smo se izvukli”.
Ilustracija. Opet ilustracija. Slika i prilika dana koji sam proživeo.
Muka živa. Ponekad se zalomi takav dan da ništa ne možeš započeti zato što, kad se okreneš, ima toliko nezavršenog da te muka uhvati. Dan sam posvetio otkačivanju zaostalih poslova, što je pored redovnih zadataka učinilo da se osetim kao rob. 
U jednom položaju na stolici, proveo sam skoro šesnaest sati, doduše sa dve pauze.
Osetio sam potrebu da zapišem kako je taj dan izgledao. I evo tog zapisa.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (248): 3. decembar 2012.”