Pesma koju danas slušamo prikladno se oslanja na ono što smo čuli juče: ako su CSN&Y načeli ugled Richarda Nixona među onima koji su do tada o američkim predsednicima razmišljali kao o bogovima sa Olimpa, onda je Stevie Wonder tek stavio mašnicu na njegov prevremeni ispraćaj u junu 1974. godine. Pesma “You Haven’t Done Nothin’“, koja je eksplicitno upućena Nixonu i njegovoj rahitičnoj politici, objavljena je na fenomenalnom albumu Fulfillingness’ First Finale (1974), koji je deo one neverovatne kanonade od pet perfektnih albuma koje je Stevie Wonder, kao niko pre njega i niko posle, dao svetu na slušanje i razmišljanje.
Day: December 27, 2012
Dolaze pacovi!
U stvari, odavno su među nama.
E ima to na ranču mojih matoraca. To kao neka fora, ono… A? Ša bre? Otkud znam čiji je. Znam bre da nije zajednički ranč. N’ znam, bre. Ćaletov, kevin, n’ znam. A? Ne znam bre kati kažem. Čiji je ranč, čiji je ranč! Š’a si bre brate navalio k’o ćelav na češalj, bre. Nebitno je čiji je, bre. E, tu na ranču ima sad kao fora kad se ono kao pojave pacovi, onda oni sad tu pripreme neku zamku, neku mnogo dobru i to. Ono kao nameštena da pacov krene po neku slan’nu, sir, šta li i pre nego što je stigne ispod njega se otvori neki poklopac i ovaj sad upadne u bure i to. I sad on je tu živ u buretu, a gore se poklopac sam zatvori. I ono, sve se super namesti da na istu zamku naleti drugi pacov i posle treći i tako. E, sad je tu kao fora odrediti koliko pacova želiš tu kao na dnu bureta, ali da je bure čvrsto, ono da ne mogu da ga pregrizu. I sad tu kao oni puste pacove da gladuju i kad su ono mnogo gladni i to, krenu jedni na druge. A? Pa, ono kao da se jedu, bre i to. E sad tu pobedi onaj baja koji je najači i pojede ostale. I onda ga ovi kao čuvaju još nešto kao da se zaceli to što je ranjen i da ponovo ogladni. E, tu ga sad kao ono puste napolje i ovaj šta! Krene gladan da juri ostale pacove da jede, jer je ono kao sad navikao na to meso i za dandva em nema više pacova jer ih ovaj sve izeo, em i on posle umre od gladi. Strava, brate!
Usporenje: Sto filmova, sto brojeva, polako
Jučerašnji klip je izazvao oštru reakciju, što mi nije bila namera. 
Uglavnom, red je da malo usporimo. Evo kako se broji od sto do jedan u stotinu filmskih isečaka.
Svaka čast autoru na trudu. Stvarno ponekad zavidim zamlatama. Zamislite samo: neko je imao dovoljno vremena i nije mu bilo mrsko da napravi ovako nešto…
Jedna na dan (271): 26. decembar 2012.
Eksperiment nostalgičnog ukusa sa fotografijom od juče.
Stekle se dve teme, pa ne puštaju.
Najpre sam na nekom blogu video neke stare kolor fotografije: izbledele, oksidisale, krajevi potamneli, ali imale su neku neverovatnu draž. A onda, natrčao sam na neke fotografije Karlovog mosta u Pragu i sve mi se u trenutku vratilo… Uglavnom, poželeo sam da napravim neku fotku sa retro-efektom, pa sam iskombinovao neke LR presete nad jednom jučerašnjom fotkom koja mi se učinila prikladnom za taj posao. Rezultat je ispao začuđujuće blizak onome što sam zamislio.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (271): 26. decembar 2012.”