Dobro de, već ste ustali, ali da vas pitam: je li to jutros možda izgledalo ovako nekako?
Nekad sam i ja mrzeo ponedeljak. Pre dvanaest godina smo se pomirili.
5 komentara na temu “Buđenje ponedeljkom ujutru”
Komentari su onemogućeni.
Skok na sadraj
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ни налик. Можда неких десетак недеља за радног стажа. Било је, међутим, пре тога – школа, војска… ма чак ни у војсци, намерно смо устајали петнаест секунди пре времена да предупредимо дерњаву пожарног и да га мало поплашимо да је закаснио.
Ал’ седми-осми основне, брр… тј баш у ово доба године, кад је кућа још хладна, вода у лавору хладна, доручак хладан, а са радија почињу да пиче новогодишње рекламе. Отад сам омрзао глас Дејана Купујте Само Ђуровића, а и рекламе уопште. На устајање у безвезна времена сам после некако навикао, на легање још лакше :).
A šgjz. Nije baš da sam se identifikovao, ali sam se prisetio. Dakle, proveo sam negde oko osam godina života u režimu “od sedam do tri” i nikad se nisam navikao. Prosto, samo mi je bilo bitno da izdresiram svoju okolinu da mi se ne obraćaju pre devet sati, a najbližima oko sebe sam dao prethodnu instrukciju da me ne intervjuišu oko kafe, nego samo da ih doturaju.
Neka tri i po meseca, tokom jednog eksperimenta u kom sam bio i istraživač i zamorče, radio sam od osam ujutru. Razlika od tih sat vremena je bila tolika da je to bilo teško pojmiti.
Danas uobičajeno počinjem da radim između deset i jedanaest pre podne. Pre toga sam budan barem dva sata.
У периоду просветитељства сам устајао у шест, само да се не бих журио ујутро. Пола сата купатило, пола сата доручак, пола сата кафа, пола сата да стигнем на први час, све полагано. Јер сам схватио да не мрзим рано устајање, него наврат нанос панику. Па изабрао мање зло, кад се већ могло. Обично се изаберу оба.
Ah, imao sam i to iskustvo, doduše u par kratkih kampanja, ali kada je baš bilo važno da u osam ujutru budem čio za posao. I moja satnica, da ne kažem minutaža, beše ama baš takva. I to je bilo taman tako kako treba.
Očigledno je da nam, nakon buđenja, treba neko vreme da se probudimo. Esad, od keve sam nasledio kratko spavanje, pa leti moja satnica kreće čak i u 4 sabajle. Tačno je da posle toga u 10h postajem umoran, ali lepota letnjeg jutra nadoknađuje sve.