Sad će neki saradnici Suštine pasijansa da se pljesnu po čelu i prestravljeno urliknu: “O, ne! Samo ne klikeri!”…
Klikeri, nego šta! Ovaj trend apstraktnih tema je neumitno morao da dovede do njih…
Zapravo, počelo je spontano sa nekom drugom idejom. Obrađivao sam tokom večeri poslednji zaostali kontigent fotografija (promocija knjige “Umetnost pobune” u Zrenjaninu, poslednje večeri novembra) i dok sam radio, na par mesta sam manje-više nehotice prekomerno pomerio neke klizače u modulu Develop u Lightroomu. Da bi đavo bio zanimljiviji, ispostavilo se da nije loše ni tako kako sam slučajno uradio, pa sam se malo igrao time. U nekom času, zapitao sam se gde su granice preterivanja u obradi i kakav uticaj na rezultat imaju…
Palo mi je na pamet da uslikam neki prosti motiv sa jakim dinamičkim rasponom svetla i raznim bojama, pa da se poigram sa opcijama obrade. Lakše reći nego učiniti: lupao sam glavu šta bi to bilo, čak sam hteo da pootvaram neke knjige pune fotografija i to slikam, kad mi je najzad pogled pao na džakče sa klikerima… I to je bilo to. Šest ekspozicija, prilično različitih među sobom, baš je bilo zanimljivo (a posebno to što sam uspeo da se obuzdam i ne slikam više). Pride, makro sočiva koja sam odavno nabavio konačno dobijaju operativnu vrednost, da ne kažem – smisao…
Što se obrada fotki tiče, to najlakše mogu da opišem frazom “neplansko mlataranje”. 
Došao sam do nekih zanimljivih zaključaka, ali njih ću da zadržim za sebe bar dok ih ne proverim na nekim drugim primerima…
Presuda: mišn akomplišd. 
A obaška, sad imam i ideju za novogodišnje čestitke. 
Ah, pa baviću se ja ovim jošte.