Ovo retko radim. Ali mora valjda i to…
Pitao me jedan “A kako to da ti se ne vidi pola lica kad se slikaš u ogledalu, kao drugima?” Pa tako što gledam levim okom u tražilo, a imam fotoaparat za dešnjake. Šta ćeš… Elem, nije meni toliko do slikanja mene, nego nisam imao drugu žrtvu u trenutku kad sam se odlučio za mali eksperiment: hteo sam tačno da utvrdim gde je granica stabilnog držanja aparata u ruci kada slikam bez blica. Gledaj u centar objektiva, pa ćeš razumeti šta sam to radio.
I pre nego što se nađe neko oko sokolovo da obavesti naciju kako je desna fotka mutna, hajde da to primetimo sami. Tako je moralo biti, jer to je beleška. Elem, kao što rekoh: navio sam aparat na ISO 1600, pa započeo sa f/1.4; ekspozicija je trajala 1/50 s, što je lako raditi iz ruke, ali blenda čini polje oštrine plitkim. Druga fotka je urađena sa f/2.2, ekspozicija 1/20 s, još uvek lako za rad iz ruke čak i sa staklom koje nema optičku stabilizaciju, kao što ovo nema. A treća blenda f/4, ekspozicija 1/6 s – to je već previše za rad iz ruke, bar za mene. Uradio sam ja svojevremeno ekspoziciju i od pola sekunde, pa je bila valjana – ali posle par škartova. To bez stabilne podloge ne ide.
Presuda: mišn akomplišd. 
Konačno ovladavam mogućnostima tog alternativnog (i meni veoma dragog) objektiva. No, znam šta je optimalno: kad mi treba rad bez blica, ovo stakalce od 50 mm sasvim čestito radi sa blendama f/2 – f/2.8. Podsećam se da moj objektiv 15-85 mm ima početnu blendu f/3.5, a praktično i f/4.5, što nije dovoljno za rad bez blica u zatvorenom.
Nešto se mislim da bi bio red da nabavim neko jeftinije studijsko osvetljenje i nešto malo opreme za upravljanje svetlom.