Iliti karma iz najlon-kesice.
Danas trideset dve godine.
Uglavnom nema šta da se priča. Jer ako je priča potrebna, onda smo u grdnom problemu…
…Ne, ne vredi. Dozvolite mi makar da sanjarim o poljima jagoda, zauvek.
Odveć smo krhki kao vrsta da bi tako sjajne utopije poput vizije tog čoveka mogle da opstanu u svetu. Nedostaje nam pameti da bismo prepoznali šta nam to još nedostaje da bismo uspeli. Nedostaje nam mašta da makar zamislimo to što još nedostaje, ako smo i prepoznali. Nedostaje nam optimizam da makar verujemo da će se nedostajuće nekako stvoriti, ako smo ga i zamislili. Nedostaje nam hrabrost da stvorimo to što nedostaje, jer drugog rešenja nema.
Nedostaje nam realno poimanje stvarnosti. John Lennon je to naučio odjednom, u bljesku ludila jednog tužnog primerka ljudskog roda, 8. decembra 1980. godine.
http://www.youtube.com/watch?v=w_VQDcsBCEQ
Još uvek čuvam snimak skinut sa kratkih talasa na dve magnetofonske trake.