Danas slušamo jednu od legendarnih obrada… Da, dragi moji, The Who se nisu stideli da odsviraju tuđu stvar kad bi u njoj prepoznali isti oblik prženja koje su sami doneli na scenu. Pesma “Saturday Night’s Alright (for Fight)” dolazi iz kuhinje Elton John & Bernie Taupin, jednog od najboljih autorskih tandema u rock literaturi (boktemazo, kad samo pomislim da su se ta dvojica našli preko oglasa u NME).
Subota kao arhetipski pojam u pop kulturi postoji oduvek: bio je to dan za zezanje i dokolicu. Mladež je gledala da iskoristi veče za žurke, flert i “sve ono što se ne sme”. Život je bio lep u dočekivanju subote i mnogi su to opevali; pesma koju smo čuli je samo jedna od takvih.
Primera koliko hoćete! Bay City Rollers, glam rock pioniri, imali su pesmu upakovanu u radijski fotmat. Malo više sofisticirani aranžman i prateća svirka: Chicago peva o suboti u parku. Nikako ne zaboravljam numeru sa jednog od meni najdražih albuma Davida Bowiea (nikako, ali nikako ne propustite frizuru basiste). Fenomenalni muzičar koji se u jednom periodu svog života zvao Cat Stevens opevao je subotu uveče. Massive Attack su objavili jednu zanimljivu numeru pre dve godine. A ovoliko je falilo da zaboravim onu krljačinu od Lynyrd Skynyrd.
Dakako, nećemo zaboraviti kultni film Saturday Night Fever… 
Mislim da je hype bio prevelik (mada sam kao trinaestogodišnjak definitivno potpao pod uticaj tog filma) i zato film nema više tu težinu; mada ostaje poštovanje za najprodavaniji dupli album u istoriji muzičke industrije; taj sadržaj zaslužuje pažnju zbog produkcije i zbog izvedbi, koji su bili nešto novo za ono vreme.
A institucija Saturday Night Live je priča za sebe. Poučeni iskustvom neverovatnog uspeha serijala The Old Grey Whistle Test, koji je apsolutno uspeo da namakne milionsko gledalište čak i kao nedonošče kuće BBC (emitovanje četvrtkom u 23 na BBC2, što je za rane sedamdesete bilo isto što bi danas bilo emitovanje radnim danom u pet ujutru), subotnja muzička emisija koja je krenula 1975. godine, a traje i danas, postavila je neke nove standarde u TV emitovanju muzike.
Ima toga jošte. U ex-Yu literaturi ima muzike koja referencira subotu, ali nedovoljno je onog što je vredno pomena: pomenuću samo Prljavo kazalište i Vampire, pa dosta. Što se ostalog tiče, pre ću sebi odseći šaku nego što ću preporučiti nešto od onog što sam zatekao na jutjubu.