Koliko god zvučalo neverovatno, posle 280 pesama izabranih kao muzika za popodne, nema nijedne od grupe Police. Aj’ da to ispravimo. Nije slučajno: ludujući online prošle noći dok je provajder Suštine pasijansa opet tvrdo kakio, naleteo sam na jednu triviju. Elem, pesma “Every Breath You Take” je donela Stingu zaradu od 13,5 miliona funti. Alal mu kačamak!
(Pst! Igore!… Igore, čitaš li ovo?… Znaš li kako se zove album sa kog je ova pesma? )
Pamtim početke grupe Police. Bili su jedni od retkih u talasu nove muzike sedamdesetih koje sam voleo da čujem poneka, mada sam se ustezao da kupujem njihove ploče. Pamtim kako je Nikola Karaklajić nemilice puštao “Roxanne“, posle “Mesečina, bato!” i dalje je već bila rutina. Do vremena kad je pesma iz ove priče osvojila svet, jebeni MTV je već zauzeo pozicije koje su dovele do toga muzika treba i da se gleda, a ne samo sluša… Police su se prilagodili tome: ovaj spot je bio jedan od onih koji se dobro pamte i to je doprinelo učvršćivanju grupe na vrhu lestvice, gde im je i bilo mesto.
Redefinicija tog mog odnosa sa muzikom grupe Police se desila tek 1985. godine, na onom šokantnom, efektnom i verovatno najharizmatičnijem nastupu koje je iko imao na spektaklu Live Aid (izuzev, možda, grupe Queen). ‘Ladan k’o špricer, bez ikakve galame, sam samcijat na sceni protiv punog stadiona i milijardu gledalaca prenosa, tihim glasom pozivajući “c’mon, sing along” između stihova refrena “Message in a Bottle“, Sting je podigao 100.000 ljudi na stadionu Wembley na noge da peva kao jedinstven hor (dva sata kasnije, Bono se drao na publiku zato što ne peva dovoljno agilno, ali to je nebitno – bilo i ostalo). Na stranu pesma koju sam već neizmerno voleo – tada sam, tačnije malo kasnije, kad sam se vratio iz vojske, najzad resetovao svoj stav prema Stingovoj matičnoj grupi. I tih brucoških dana, prvi put sam pažljivo preslušao ceo opus grupe Police, da bih tek tad puk’o k’o zvečka, najzad shvatajući koliko sam glup bio što sam to iskustvo propustio u vreme kad su albumi bili aktuelni. Eh, grupa je do tog vremena već prestala da postoji…
Posle sam pohodio Stingove nastupe, počev od 1988. godine, zaključno sa turnejom ponovo okupljene grupe Police 2008. godine – ali to je neka druga priča.
Pesma nad pesmama.
Beše to davno, kada su moji sestrići došli u posetu i na TV krene spot od Puffike http://www.youtube.com/watch?v=mM0-ZU8njdo i klinci đuskaju i sve je super, do momenta dok ja ne rekoh: STING, A? THE POLICE, ZAR NE? Odgovori su bili:
Smor. Daviš. Brate, znamo tu tvoju teoriju o muzici. Pusti bre, slušamo ovu lepu pesmu.
Naravno da sam uključio pojačalo, zvučnike i pustim ploču… Usledila je tišina.