Lenji dan. Lenja fotografija. Prava ilustracija.
Nije baš da nemam šta da uradim, ali morao sam sebi da priuštim jedan dan lezilebovanja. Znate ono kad baš ni o čemu ne želite da mislite i ni u šta ne želite da se petljate. Odradili smo prepodnevni scenario nedeljom, a posle ručka sam se zdao u ispunjenje plana. Čak sam se i televizijom pripomogao, gledao sam NetGeo kanal dobra tri sata (sve sa dremanjem pride). E, a onda sam najzad kasno uveče seo za računar. Pade mi pogled na čašu furminta i na nekakav tračak svetla… I odmah sam znao da gledam u fotografiju dana. Učinio sam taj strašni napor da ustanem iz fotelje kako bih dohvatio drugi objektiv…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (247): 2. decembar 2012.”
“Sporo prolaze dani dok godine lete”, pevao je Drago Mlinarec onih romantičnih godina. Nisam to razumeo, osim kroz opise onih koji su već prevalili sredovečne godine. Sad kad sam i ja odavno obrnuo cajger, znam kako je vreme jedini dragoceni i nenadoknadivi resurs u životu. I zato, pametno s vremenom.
