Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Gledam danima i nikad da uslikam.
Izvinjavam se što zloupotrebljavam rubriku, ali opet me uhvatio pudravac potrebe da uslikam nešto što me ne napušta u mislima. Prosto, izašao sam na ulicu, pedeset metara niz put, pa uslikao saobraćajni znak na parkingu do zadnjih vrata bolnice. I usput sam malo ludovao u programu Silver Efex Pro…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (275): 30. decembar 2012.”
Odakle su se sad ovi stvorili…
Radio Paradise mi zvrnda u pozadini 99% vremena koje provedem u svom habitatu. Pre neki dan ova stvar mi je uletela u uvo i nikako da izađe, te sam rešio da je podelim s vama.
Nikad ranije nisam čuo za The Burned, moram priznati. Nisam mnogo ni uspeo da iskopam – nemaju Wiki stranicu, tu su samo sajt benda i njihova FB stranica, a informacije su šture. O tome da imaju jedan studijski album i da upravo spremaju drugi saznao sam jedva na stranici sa vestima, pošto sekcija sa diskografijom ne postoji. No, između benda sa lošom muzikom ali dobrom promocijom i suprotnog, uvek ću izabrati ono drugo.
Svodite li saldo, da ne kažem – računicu? Je li ova godina bila iole bitna u vašem životu? Zapravo: jeste li ove godine živeli bar jedan dan?
Liste ove, liste one. Podsećanje ovo, podsećanje ono. Rekapitulacije godine. Sabiranja, hronike, procene neposredne budućnosti na osnovu procene trendova. Mlaćenje prazne slame uz pevanje junačkih narodnih (uz gusle, dakako).
Za to vreme, žuti mravi vredno rade. Kompenzuju jedni s drugima da ne bi dan dangubili i nalaze prostor za neka nova delovanja na suprotnoj strani od pravca gledanja većine. Jer, najpametniji su se davno dosetili da ne treba da se hvale o tome što rade. Njihovo je da vire levo-desno i manevrišu pre nego što se populus doseti ko to sa kim kako, zašto i, uostalom, koliko.
Nešto sam se baš navadio na mashup video, pa ne puštam. Ne, nemam namera da se bavim time (čujem li to uzdah olakšanja?), nego me baš zanima kao forma zato što ima neku čudnu draž.
Pazi ovaj primer: lik je iseckao po jedan sekund iz video zapisa koje je pravio svakodnevno tokom cele godine i od toga napravio zanimljiv sklop.
Dobra ideja, zanimljiva izbedba, rezaultat vredan pažnje. Istina, nešto nisam zainteresovan za scenarija koja očijukaju sa (očigledno veoma rasprostranjenom) sklonošću ljudi za voajerizmom. Međutim, veoma uvažavam to što je autor prepoznao da mashup video-dnevnik može da ima smisla.
Još malo pa nestalo… Godina, mislim. Valjaće mi da preinačim sve predefinisane žigove za fotke.
Ova fotka je morala da nađe svoje mesto – iako uslikana jedva minut-dva posle one jučerašnje, njome sam se pozabavio tak dan kasnije, pa računam, pripada tom sledećem danu.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (274): 29. decembar 2012.”
Koliko god zvučalo neverovatno, posle 280 pesama izabranih kao muzika za popodne, nema nijedne od grupe Police. Aj’ da to ispravimo. Nije slučajno: ludujući online prošle noći dok je provajder Suštine pasijansa opet tvrdo kakio, naleteo sam na jednu triviju. Elem, pesma “Every Breath You Take” je donela Stingu zaradu od 13,5 miliona funti. Alal mu kačamak!
Kao što već znamo, nema bolje filmske poezije od one koju su ostavili italijanski velemajstori…
| Originalni naziv: | Amarcord |
| Godina izdanja: | 1973. |
| Reditelj: | Federico Fellini |
| Glavne uloge: | Magali Noël, Bruno Zanin, Pupella Maggio i mnogi drugi |
| Trajanje: | 124 minuta |
Viđali smo svašta, ali ovo je već heuristika.
Bože, kako zavidim zamlatama… Hoću i ja tako da provodim život!…
Kad malo bolje razmislim, ipak neću.