Utovar nedeljom, 9. decembar

Pomalo me čudi to što neki Srbiju nazivaju banana-državom. Molim vas, šta vi to imate protiv banana? U čemu je smisao imputirati uvredu nekoj egzotičnoj biljci sa ukusnim i mineralima bogatim plodom?

Izdržavate li strašne slike? Jeste li ikad u životu bili na bivšim stratištima? Da li ste se stideli sebe što ste pripadnik iste biološke vrste koja je činila zločine? Ili, hajde da smanjim malo, ipak je nedelja: kako vam se čine vesti, ako ih pratite? Primećujete li obrazac konstatovanja i nepreduzimanja? Znate li šta biste sa neprijatnim činjenicama? Zapravo, možete li uopšte da izdržite bujicu činjenica od kojih nijedna, u najblažem opisu, nije prijatna?

Ne razumete o čemu pričam? Jeste li spremni za ilustraciju? Evo jednog teksta koji nije ništa drugo nego popis činjenica. Evo ga: Još o sudovima i pravnicima. Iako poznajem Novicu i lično, pa znam da se njemu ne bi potkrala nijedna banalna omaška u pisanju, proverio sam još jednom: u tekstu zaista nema ničeg drugog osim činjenica. Ama, ni jedne jedine kvalifikacije. A efekat koji je izazvao može da se uporedi sa najuspešnijim indoktrinacijama.

Dobro, to je jedna stvar. Sad vi meni recite: kao se osećate posle čitanja tog teksta?

Dobro, razumem vas. To sam i očekivao.

Mislim, nije dobro to kako se osećate, nego je dobro što što ste budni. Stanje budnosti je poželjno. Ne odričite ga se.

Za čitanje u nedeljno popodne dok napolju pada sneg:

Još jedanput o Jugoslaviji: Iskra u oku

…U toj viziji, Jugoslavija podsjeća na onaj fabulozni zamrzivač u kojem, kao, leži Volt Dizni čekajući da se pronađe lijek protiv smrti. Hrvatima je, dakle, a slični se stavovi daju čuti i u Sloveniji, Jugoslavija poslužila tek da se pripreme za dugo željenu nezavisnost i da je ostvare kad se steknu uslovi. Od Crnogoraca ćete katkad čuti da im je Jugoslavija oduzela državnost, najstariju i najkontinuiraniju na Balkanu, od bosanskih muslimana da ih je uljuljkala u iluziju o bratstvu i jedinstvu i tako ih pripremila za klanje i genocid, a vjerovatno joj i Makedonci imaju neku zamjerku, koje sada ne mogu da se sjetim.

Vic nedelje možda nije istinit događaj, ali svejedno: sama mogućnost da jeste bilo tako čini scenu dovoljno napetom.

‎– Halo, je l’ to Vojvodinaput? Je*em vam mater!
‎– Nije, pogrešili ste, ovo je Elektrovojvodina.
‎– Nema veze, i vama je*em mater!

(tnx Tibi via FB)

Intermeco za važnu stvar.

Suza mi krenula kad sam ugledao: ‘oću to.

(Mi ga hoćem, moj prekrassssni.)

Citat od prošle nedelje dolazi od čoveka koji je prepoznao da žele da ga ukalupe, pa se nije dao zajepsti. Blago njemu, njega su barem sačuvali kad je počeo da misli svojom glavom.

Obrazovanje: to je ono što ostane u vama
kada zaboravite sve ono što ste naučili u školi.

Albert Ajnštajn

Istina kao oblik šamaranja.

Prilog za ukrštene reči:

Vatrostalni gušter (četiri slova): ZMAJ

Za čitanje i razmišljanje: Srbovlasnici – reagovanje na tekst samozvanog branitelja srpstva.

Citat za sledeću nedelju dolazi od čoveka koji je morao da umota sve što je imao da kaže kako ne bi završio kao njegov pet godina stariji stariji kolega.

Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti.

Danilo Kiš

Istina kao izvor bola.

Nego… Ne kažete mi kakve planove imate za ovih dvanajz preostalih dana…

I šta velite? Aktivan odmor? Simulacija stvarnosti? Ignorisanje prilika? Sladoled od vanile?

“Svega ovog ne bi bilo da je Pera odmah otišao u policiju”, glasila je poenta jednog crtaća. Ako je priča pretočena u stvarnost, jao si ga nama: moraćemo da živimo po šablonu dramaturgije, a to nikad nije izašlo na dobro. Uglavnom, neki se  i dalje uzdržavaju od javnog delovanja (bez obzira na to što se slika vremenom menja, pa tako i ideje koje proizilaze).

Prijatan ručak vam želim. Nadam se da niste morali na pijacu, nego veći deo toga što vam je trebalo za kuvanje ručka verovatno već imate…