Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Zamalo.
Usputna noćna sesija pored jedne raskrsnice je bila planirana, ali izgleda da nisam baš isplanirao dovoljno, pa sam pomislio da bi zrno u visokom monohromatskom kontrastu moglo poslužiti kao mimikrija…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (302): 26. januar 2013.”
Sklonost ka umetnosti je odlika većine genija. A kada genijalna osoba postane autor u umetnosti, nastaju velika dela. Danas slušamo veličanstvenu Joni Mitchell, i to se vraćamo u davnu 1970. godinu, u vreme kada je krivudava ulica Laurel Canyon, podno brda kraj Holivuda, bila stecište najveće koncentracije umetnika i umetnosti koju je Amerika ikada videla, uporediva po uticaju samo sa kvartom Greenwich Village na donjem Menhetnu. Pesma “Big Yellow Taxi” se upravo nalazi na jednom od ključnih albuma tog mesta i tog vremena: Ladies of the Canyon (1970) je štivo koje bi trebalo da čuje svako kome je stalo da zna o uzrocima i posledicama u modernoj muzici.
…onda nema druge nego da kombinuješ elemente kako bi dostigao dovoljno jako uzbuđenje. Obrati pažnju na dvojicu ludaka…
Poseban detalj je onaj zvučni: mikrofon na digitalnom fotoaparatu je nezaštićen od vetra.
Da me ne razumete pogrešno: ne bih ja ovo probao: meni se zavrti u glavi i prođe me jeza i kad pogledam preko ograde balkona na prvom spratu. Nego patim od zavisti: neko ima dovoljno spokoja u životu da se baci i na takve stvari. Joie de vivre…
“Dokumentuj život u kući”, reče mi Igor, “to je dobra vežba.”
Sve bi to bilo u redu da smo mi nekakvo poljoprivredno domaćinstvo, nego život kod nas ide ritmom koji nije baš mnogo zahvalan za foto-dokumentovanje. Bolje da se latim detalja. Recimo…. Recimo, kad ono zagudi zima, pa ti nekako hladno i na vr’ nosa i u duši, ali dušu zgreješ šoljom kuvanog vina…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (301): 25. januar 2013.”
Danas slušamo Jeffa Becka, što se mene tiče najboljeg živog instrumentalistu na električnoj gitari u zoni rock muzike, a i šire. Pred nama je numera koja je već četrdesetak godina u repertoaru velikog gitariste, a koja je zazvučala drugačije nakon što je veliki Jeff redefinisao svoj način sviranja u poslednjih petnaestak godina. elem, “Goodbye Pork Pie Hat” je melodija koju je još pedesetih napisao i prvi snimio Charles Mingus.
Ako ovo do sada niste videli, ostali ste poslednji: nismo više šugavi, i mi imamo omiljenog jutjub trolera:
Mada ovaj ljubitelj birokratskih formi ne može da dostigne epsku popularnost pijanog Rusa, moramo mu priznati veštinu i uspešnost u prikradanju i dobrom tempiranju napada.
Da bi se čovek bavio fotografijom, potrebno je da ima kliker…
Ja sam kliker izgubio, pa našao. I sad samo valja da ga stavim na svoje mesto, pa da ga uredno angažujem. 
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (300): 24. januar 2013.”
Danas slušamo remek-delo grupe koja više nego bila koja druga grupa iz Amerike zaslužuje punu pažnju i poštovanje za svoj rad. Calexico: muzika iz pustinje Arizone, bez ograde, bez ikakvog pokušaja nametanja stvarnosti i, pogotovo, bez pokušaja prodaje muda za bubrege.