Month: January 2013

Jedna na dan (299): 23. januar 2013.

“Mnogo je mutno!”… “Previše obrađuješ!”… “Velika je gužva na slici!”… Pa dobro, hajde da udovoljim svim primedbama odjednom…

Ama, da me ne razumete pogrešno: poenta je u tome što nekolicina mojih dobrih prijatelja, onih u čiji sud imam poverenja i od kojih zahtevam da me poštede komplimenata nego da udare kad je vreme za udaranje, potegli su svoje stečeno pravo, pa su na moj rad u projektu “jedna na dan” uložili razne primedbe, sve odreda opravdane i utemeljene na čestitim razlozima. Pametan čovek će uvažiti tako sročene primedbe, pa će staviti prst na čelo i izvući neku pamet kao zaključak. A pošto ja ponekad volim da mislim o sebi kao pametnom (snovi su besplatni), to sam rešio da promenim štogod u svom pristupu.

I odmah novi zadatak! Preteklo je iz tih primedbi: mogu li odjednom da odgovorim svima? I setim se. Doduše, morao sam da skoknem i kupim važan rekvizit za to rešenje – jedan beli hamer – i očas sam izveo zamisao. Izvol’te!

Jedna na dan, 23. januar 2013: Minimalis'ćka

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (299): 23. januar 2013.”

Flash Mob usred Kelna

Nismo odavno pogledali nijedan flash mob nastup. Evo jednog jesenašnjeg.

U mojim dolce vita snovima, flash mob se dešava svugde i svakodnevno. Eh, ko zna da li ću ikad doživeti nešto slično, U varoši u kojoj živim nema ni bioskopa, a kamoli filharmonije. Confused smile

Jedna na dan (298): 22. januar 2013.

Ježeva oproštajna, za ovu sezonu…

Dok sam baratao nekim kartonima i primao kritike zbog slikanja one jučerašnje pola sekunde iz ruke (ama, nije da Neša nije u pravu, nego… ja to tako da se pohvalim, a ne zato što tako treba), padne mi pogled na ježevu frizuru a la Robert Smith… I tako, saberem dva i dva, dobijem pet, kažem to je to i latim se onog čega se latim kad u poslednje vreme slikam krupne planove.

Jedna na dan, 22. januar 2013: Jež očupavio...

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (298): 22. januar 2013.”

Tako blizu

Vrag će ga znati zašto, ali već danima mi u glavi zvoni jedna pesma koju mnogo volim. A kako drugačije da izbijete pesmu iz glave nego da je zaista čujete ponovo.

Antologijska. A pride i jedno intimno prisećanje…

Nastavite sa čitanjem… “Tako blizu”

Neočekivani susret sa medvedom

Dok je ekipa pripremala rekvizite za snimanje reklame u nekoj vukojebini u snegovitoj Kanadi, pojavio se medved. Očigledno, ekipa je blagovremeno mislila i na takvu mogućnost: uz njih je bio i lovočuvar, čovek koji zna kako treba postupiti u takvim slučajevima.

Priroda to uredi sama. A ekipi je ostalo samo da sačeka.

Jedna na dan (297): 21. januar 2013.

Treća, sreća; morao sam da se latim ove, setićete se i zašto.

Kad sam ono sistematski izgrešio sa fotkom za 10. januar, obećao sam sebi da ću izvesti i jednu čestitu fotku tog mesta, sa stalka, svetlo mereno kako treba, u postprodukciji izvedeno kao pop-art razglednica. I onda, zadesi se da sam tuda prišao na kraju sesije po trgu, kad su mi prsti već bili smrznuti. I nije bilo dovoljno svetla za čestito merenje, ali uradio sam nešto…

Jedna na dan, 21. januar 2013: Popravni ispit.... Iz ruke...

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (297): 21. januar 2013.”

Društvena teorija relativnosti: osnovni pojmovi i praksa

CarIma tome preko stotinu godina kako je svetlo dana ugledao rad Alberta Ajnštajna Uz elektrodinamiku pokretnih tela (koji je čak i na srpski preveden), Branina gumica kojom je iz fizike izbrisan čitav niz arhetipskih crteža trookih lavova (što za milost nisu znali) koji su nacrtani čim je fizika artikulisana kao nauka. Prećutni i neobjašnjivi pojmovi kakvi su apsolutno vreme, apsolutan prostor, i njima slični, otišli su tada na smetlište naučne istorije, odgurani tamo sopstvenom nesposobnošću da objasne vidljive pojave kakva je prostiranje svetlosti, i nemogućnošću da se usklade sa potrebom da oblik fizičkih zakona bude uvek isti, gde god se mi nalazili i šta god mi posmatrali.

Ova temeljna potreba za uniformnošću je, naravno, samo želja pedantnih fizičara da predmet njihovog rada bude uređen, da ne moraju za svaki pojedinačni slučaj iz džepa izvlačiti konkretne jednačine koje će ga, i samo njega, opisivati; ta je želja ipak stvorila više dobrog nego nevolja, što je poučan zaključak. Stoga se pitam: da li je potreba za situacionom čistoćom ograničena samo na fiziku, ili uopšte (ali ipak i posebno), na celu nauku? Da li je moguće, da li je potrebno i kome bi bilo potrebno, učiniti napor da se društvene norme homogenizuju, učine nezavisnim od društvenog koordinatnog sistema?

Nastavite sa čitanjem… “Društvena teorija relativnosti: osnovni pojmovi i praksa”