Month: January 2013

Jedna na dan (292): 16. januar 2013.

A sad, jedan eksperiment…

Kad sam još na samom početku prvog ciklusa “jedna na dan” slikao tablete koje pijem svaki dan (lekovi; nije bitno zašto), nisam mogao ni da pomislim da će to biti ubedljivo najviše pregledana fotografija na nekim foto-portalima na kojima sam objavio varijantu te fotke. Baš mi je naspelo da overim hoće li se taj trend ponoviti, pa mi je trebala još jedna slična fotka. Navrnuo sam sva tri makro-sočiva (+4, +2, +1, dioptrija se sabira), postavio scenu, pa opal’. Ovog puta sam imao drugačiji hodogam nego onda, doduše i prilike su drugačije.

Jedna na dan, 16. januar 2013: Dnevna terapija

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (292): 16. januar 2013.”

Zona sumraka

Kako se davne slike očas vrate, to je neverovatno.

Sinoć sam nešto špartao tamo-amo po jutjubu, pa među linkovima sa strane natrčao na ime Golden Earring… To je grupa na koju nisam pomislio ko zna koliko godina. I da bi stvar bila lepša, nije to bila pesma “Radar Love“, koju smo besomučno slušali na rock večerima u diskoteci “Delfin”, nego “Twilight Zone“, jedna koju sam ranije čuo svega par puta, dovoljno malo da bih zaboravio na nju. A sad ne samo da sam je se setio, nego sam natrčao na akustičnu verziju.

Prvo da čujemo stvar, a onda imam još ponešto da ispričam.

Nastavite sa čitanjem… “Zona sumraka”

Jedan veoma, veoma kratak film

Kada gledate konceptualne filmove, ponekad je od presudne važnosti da budete dobro skoncentrisani od prvog trenutka. Verujem da je i ovde takav slučaj.

Usput, ovaj film na s uči poštovanju truda ekipe koja se nalazi iza kamere: koliko puta ste doživeli da se u bioskopu upale svetla pre nego što se završi odjavna špica? Primećujem da je to u poslednje vreme postao manir i prilikom prikazivanja na televiziji. Sramota.

Jedna na dan (291): 15. januar 2013.

Kako samo sve dođe na svoje: već sam imao tri fotke nad kojima sam isprobao novu tehniku…

Pričao sam vam već, umesto jutarnjih novina čitam neke blogove: natrpao sam štošta u Google Reader, pa mi je lako da pratim. Nađe se ponekad tamo i zanimljivih tehnika, ponekad čak i naučim nešto… A da bih naučio, moram da probam to o čemu se piše. I naletim na prilog o manje često, skoro-pa-alternativnoj tehnici smicanja osnovnih boja na grafikonu. Za to se nekad moralo u Photoshop, a danas i Lightroom to ima na zicer, pa bude zanimljivih rezultata ako znate kako.

Taman mi natrčalo da isprobam sa neke tri fotke koje sam načinio dva-tri dana ranije, pa nisam bio siguran šta da radim sa njima.

Jedna na dan, 15. januar 2013: Psihodelični vadičep

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (291): 15. januar 2013.”

Volim samo petkom

Odveć sam dugo u branši u kojoj jesam da mi novogodišnji praznici u stvari predstavljaju teren za remećenje ionako slabo usklađenog bioritma. Ima tu usuda struke, kad se umešaju računovodstveni i komercijalni preseci, godišnji bilansi, konačni(?) pregledi realizacija i preseci planova, ali i dodatno nedefinisanih neradnih i radnih praznika, vikenada, pa i radnih dana. Dva radna dana neradno praznuješ, al’ zato naredni vikend odradiš “po smenama”. I tako se jutros (vanredno) probudim ranije i sve do malo pre živim u ubeđenju da je danas četvrtak. Uuuuu, milina – sutra je petak, idealan dan.

A, onda me kolega (brat po muci struci) malo pre uveri da sam se zeznuo za jedan dan – danas je sreda. Majku mu, džabe pevam ovu pesmu sve vreme. 😉

Jedna na dan (290): 14. januar 2013.

Zašto postoji taj stereotip, ne mogu da ukapiram.

Jasna je razmontirala novogodišnje ukrase sa rezervisanog mesta u predsoblju i tom prilikom smo utvrdili da su miševi izgrickali noge od čiča-Gliše Medenjakovića koji je visio sa jelkice. E sad, da li je to bio miš Marko, mišica Kaća ili možda miš Luka, ko će ga znati, tek – nedostaju samo vrhovi nogu.

Jedna na dan, 14. januar 2013: Medenjaci

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (290): 14. januar 2013.”

Ne mogu da verujem!

Ne mogu da verujem da u skoro trista okačenih numera za popodne nema nijedne od Roryja Gallaghera! Neću sad da solim koliko volim muziku tog čoveka (nešto o tome: ovde i ovde), nego me je na pesmu koju danas slušamo pre dan-dva podsetila jedna dama koja se na fejZbuku potpisuje kao BRSt i koja je sklona slušanju vrlo dobre muzike.

Pojačaj ako možeš.

Nastavite sa čitanjem… “Ne mogu da verujem!”