Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ko je mogao da pretpostavi sled događaja…
Dve potpuno različite struje u pristupu pevanju su se sastale i stvorile nemoguć rezultat: remek delo. Ovaj ostaje da truli na zemlji, dok je bog uzeo Amy verovatno baš zato što je otprevala ovo, ovako. Jeza.
Ako niste čuli za Frenklina, krajnje je vreme. To je mačak koji voli, uh, malo da pretera u opisivanju svojih uspeha u zavođenju žena…
Serija je krenula u decembru i zasad su objavljene dve epizode (pogledajte i drugu). Treća je u najavi.
Postmoderni koncepti su prevazišli sami sebe. 
Treća. Ergo, sreća. Kako god. Ja se ovoj temi više ne vraćam.
Ma, setićete se sigurno… Prvo sam probao jednom u večernjim satima, na prečac, pa nije uspelo zbog prejakog šuma koji sam loše prikrio rasterom. Pa sam pokušao ponovo uveče, po ciči zimi, opet iz ruke, pa nisam uspeo da zavaram oštro oko onih koji paze na času. I onda mi je natrčalo u sredu kasno popodne, u istoj šetnji kad sam uhvatio i izvor za onu jučerašnju. Još je bilo svetla, umereno lako se radilo sa ISO 1250 (to je još bezbedno), uz “đavolji” HDR princip koji spasava dinamiku u času kad ona nestane iz prirodnog svetla i uz svest da ću uspeti da izvučem ono što sam naumio.
Obrada je bila rutinska i bez puno ačenja. Osim kod neba: nisam mogao da odolim.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (321): 14. februar 2013.”