“Naređujem da postupite po nahođenju, jer mi nemamo pojma šta da radimo sa nepostojećim procedurama u ovakvim slučajevima…”
Jedan od fenomenalnih političkih manevara za koje sam čuo beše jedna ujdurma tokom koje su tadašnje lokalne vlasti u varoši u kojoj živim predali vodu iz vodovoda na analizu laboratoriji za koju pouzdano znaju da nemaju spektrometrijsku analizu svih mikroelemenata. Kao posledica tog manevra, na raznim mestima u standardnom obrascu izveštaja o analizi vode zatečen je podatak koji glasi “— %”, što je brže-bolje (verovatno prema nečijoj preporuci) protumačeno kao “tog i tog govneta u vodi nema”. I to je javnost progutala pre nego što se našao neko ko je upozorio, ovog puta bez podrške medija, da niz crtica umesto nule ne znači da tog sastojka nema u uzorku, nego da uzorak nije ni testiran na prisustvo tog sastojka.
To je zona poluistine, za koju ne prestajem da tvrdim da je stotinu puta opasnija od laži. Eufemizam koji se koristi i ovih dana glasi: “analiza nije pokazlaa da ima toga i toga”. A izjava koja bi bila validna trebalo bi da glasi: “analiza je pokazala da nema toga i toga”.
Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 24. februar”
