Pitanje je prosto i direktno.
Pogledajte sledeći kratki film. Ako razumete engleski jezik, obratite pažnju na govor. Pre nego što pomislite da je posredi još jedno new age sranje, dozvolite da vas zaustavim i dam naznaku. Alan Watts je bio filozof i popularizator nekih pozitivnih učenja na vrlo lucidan način. Poznata je njegova izjava o konzumiranju psihoaktivnih droga: “Kada primite poruku, spustite telefonsku slušalicu”.
Dakle, da vas pitam: čime biste se bavili da novac nije bitan?
Ako nikada niste pokušali da makar sebi dogovorite na to ili slično pitanje, onda najverovatnije ne živite životom koji vas ispunjava. I to je strašno.
Da me đavo odnese ako nisam sebi postavio slično pitanje hiljadu puta. I razmišljao na tu temu. Najpre sam stotinu puta dolazio do zaključka da bih voleo da radim nešto egzotično, na primer da putujem po svetu i da me boli patka za sve. Onda sam ušao u fazu kad sam mislio da bi bilo savršeno za život zarađivati radeći ono što volim. I to je trajalo neko vreme, čak dugo, dok nisam otkrio stvari koje volim da radim mnogo više, ali mi one ne obezbeđuju egzistenciju.
Najzad sam došao do toga da sam razumeo šta to nije u redu, pa negde postoje smetnje na vezama. Prosto, nisam u fazi sa društvom u kom živim. Ne umem da prevarim nekog i tako ostvarim laku zaradu. Ne umem da izigram državu. Ne umem da lažem tako da mogu da se bavim politikom (pride ta jebena savest). A obaška, ne umem uvek da se snađem u situaciji u kojoj planovi počinju da se ruše i, posledično, upadam u začarani krug. I tek gledajući sa dna jame, dolazim do konačnog odgovora na pitanje čime bih to želeo da se bavim da novac nije bitan.
Bavio bih se svakim danom ponaosob.
Šta to znači, pitate? Ne mogu da vam odgovorim na to pitanje u par rečenica, što znači da bi odgovor bio loš. Ali, ako mogu da odgovorim primerima… Činio bih dobro drugima, onako kako bih voleo da meni neko učini u času potrebe. Nastojao bih da svakog dana naučim nešto. Otkrivao bih ono što ne znam a želim da znam, tražeći načine da saznam. Ostavio bih neki mali trag o danu koji prolazi: sliku, reč ili zvuk. Davao bih sve od sebe da na kraju dana, kad postavim sebi ono važno pitanje “da li si danas živeo”, odgovorim potvrdno.
Bio bi to dobar život.
Čime biste se bavili da novac nije bitan?
Новац може да буде небитан, у оном опсегу између “са оволико може да се живи без превише бриге” и “мораћу да смислим нешто против оволиког пореза, и да најмим гориле”. Испод тога на преживљавање оде читав дан, а изнад тога је или новац сам себи сврха или се издржава читава булумента која о њему брине.
Унутар тога, уколико човек не мора да поједе превелико говно да би одржавао то стање, новац и није толико битан. Тј не мора да буде, како коме. Ко је оптерећен јучерашњом немаштином или изгубљеним благостањем, тешко ће се отргнути од тога, и ко о чему он ће о парама, на овај или онај начин. Ко уме да се измигољи из притиска да уреди свој живот према парама које има, стиче ту слободу да му паре нису толико битне. Што рече мој комшија Џонс, “ја не морам да држим корак са Џонсовима – ја сам тај јебени Џонс!”. А могу се наћи и други изговори и живети по своме. Изеш лову, чувај здравље.
И онда, шта бих радио? Па, отприлике исто што и сад :).
Dosta dobra definicija: “Bavio bih se svakim danom ponaosob.”
Carpe diem.
Ispuniti dan suštinom, svakim delom koje ide u korist zdravlju, zdravom razumu i osećaju mentalne ispunjenosti. To znači razmišljanje pre svakog delanja, ali što reče onaj sa teglom punom kamenja i peska – uvek tu ima mesta i za pivo.
A koja dela? Zaista, dug je to spisak, ali kreneš po prioritetima, pa polako.
ili da kažem ovako:
vreme = novac, a novac = 0, nije bitan, ne vredi, sledi da je vreme = 0, ne vredi!?
Ne, novac zaista ne vredi samo ako za njega kupuješ bezvredne i nepotrebne stvari.
I dan je izgubljen, ako nisi postao bar malo bolji nego juče.
Bilo bi teže! Imao bih ceo dan na raspolaganju i noć. Za početak bih počistio sve knjige, koje me nemo posmatraju sa police. Onda kulinarstvo: slane pite, začini, supe, čajevi, makaroni… Strug, razne mašine za obradu drveta, razni alati… Vezano za noćne klubove, barove, golotinje to je svima jasno! Sreća moja da moram da se bavim novcem po ceo dan, te nema mesta za dangubu i marifetluke.
Pravac kuhinja, priprema raznih kulinarskih specijaliteta. Sa probranim začinima. Dva-tri puta mesečno; ne češće.
OndaK, bakar-pertineks i sona kiselina, sa mnoštvom poluprovodničkih elemenata, otpornika, tiristora, šema. Mada sada postoje bolji (i zdraviji) načini igranja s elektronikom, ovo bi me podsetilo na detinjstva (onaj stariji, zreliji(?) deo). A ovladao bih i tim savremenijim metodama…
Više bih svirao gitaruSvirao bih gitaru. I našao neki prostor i tu smestio bubnjeve (koje bih pre toga nekako nabavio). I na njima bihlupaosvirao.Ako nađem neku bagru zgubidana, sinhronizovao bih neke drage (crtane) filmove, koji nemaju “srpsku sinhronizaciju”. Ako ne nađem bagru, snašao bih se i sam.
Crtao bih. Grafike. Ulje na platnu.
Pešačio.
Uživao bih u jutro kakvo je bilo današnje. Ah!
Sunce je nisko kako i dolikuje prolećnom jutru. A priroda još nije stigla da se pošteno isprlja od jučerašnje kiše. Trava sveža i mirisna. Livadsko cveće i lišće ne zaostaje. 🙂
A, onda pravac na pos’o. 🙁
Predlažem svakom ko može da uživa u ovakvim danima. Dok ne dođu vreline koje će spržiti travu i lišće. Kad ponovo zahladi ove godine neće biti svežine u tim jutrima, koja je karakteristična samo za ovaj deo godine.