Foto-beleška o hrčak-metodama…
Diskovi se prepunili, redundansa postala nemoguća, došlo vreme da se latim šteka blanko DVD-ova, pa da sklonim sve što se može skloniti. Jer znate kako ono kažu: nije pitanje da li će neki disk crći, nego je pitanje kad će. A moji diskovi su u pogonu već 32.000 sati…
Lopatanje traje od polovine prošle nedelje. Backup foto-sadržaja ste već videli… I najzad sam pri kraju. Sve složeno, provereno, dokumentovano, katalogizovano… A pošto ja volim da držim važne materijale u plastičnim kutijama u namenskoj polici, to je na kraju izgledalo ovako:
Kakva su vremena došla… Ali, šta da se radi: SSD kao stalni redundantni backup još uvek nije dovoljno jeftin i pouzdan za trajni backup, hard diskovi su nepraktični, a NAS uređaji pate od neozbiljnog odnosa cene i kvaliteta. DVD se pokazuje dovoljno pouzdanim za moje potrebe…
Malo sam se igrao kompozicijom: iskoristio sam svetlo koje se probija kroz kutije (još uvek bez unutrašnjih omota) pa su oblici naglašeni. Prosto, morao sam da stavim tu boci pored, da bolje prepoznate visinu ovog šteka. A to što je kompozicija nagnuta, pokazalo se kao prikladnije da bih izvukao malo dinamike…
Presuda: mišn verovatno akomplišd… 
Problem je u tome što je nejasno kakva je pouka. Ovu scenu sam rešavao spontano, korak za korakom, bez nekog osobito jasnog plana. Znao sam samo da želim da oblici budu naglašeni i da boja bude spuštena na minimum; a svi ti kriterijumi se dostižu lako.
Važan je i element beleške. Zaista ne znam kad sam poslednji put spržio skoro 70 DVD-ova za manje od nedelju dana. A na znam ni kad ću opet.