Iz puke nevolje, trk u najdosadniji slikarski žanr.
Stotinu nekakvih sitnih bavljenja, nijedno od njih vredno pomena. Najgora vrsta dana, kad izgubiš mnogo vremena ne znajući na šta si ga izgubio. Latih se fotografije u sitne sate, kad joj vreme nije, kad vlada mrtvilo…
Mrtvilo, veliš? Eto ideje: mrtva priroda. Stilska vežba za umorne i nedostatne.
Nemam bogzna šta da kažem. Odabrao sam jednu od nekaoliko ekspozicija i proterao je kroz proces virtuelnog posrebrivanja. Sačuvao sam jedan Silver Efex predložak odavno i sad ga često koristim. Eto, tako.
Presuda: mišn not akomplišd. 
I opet, kao kod prethodnog neuspeha, fotka je u redu, sama po sebi, nego nedostaju motivacija i ideja. Kao posledica, nedostaje i bilo kakva pouka, a to nije u redu.
Biće bolje kad se završi proces tranzicije. A do tada, moraću da budem strpljiv.
P.S. Lešnike sam na kraju pojeo. Bili su odličnog ukusa.