Mislio sam da sam video sve što se može videti na gusanijadama.
Vraga: ni blizu.
Prođe još jedna gusanijada, a ovoj sam se posebno radovao jer je prva za koju imam doličnu opremu za fotografisanje. Međutim, šta se babi snilo… Najpre, počelo je ranije nego inače; na netu informacije o vremenu i tačnom mestu održavanja ni slovceta, a ja lokalne radio i TV stanice ne konzumiram, nije dobro za zdravlje. Ajd’ dobro, zateknemo početak treće borbe, koja nije dugo trajala… Neuobičajeno velika pauza između borbi… Jedna borba od šest sekundi… Sledeća od petnaestak sekundi… Foto-mućkovi na laganoj kišici i jakom vetru… I najzad, jedno zanimljivo nadmetanje za osvajanje srdaca ženskog dela jata, tabačina koja je trajala dovoljno dugo da bude zanimljiva za slikanje. A glavno finale, ono na koje su mnogi znalci polagali nade da će imati epski karakter, jer oba guska su šampioni izdržljivosti – nije održano jer jedan od takmaca je bio nešto indisponiran…
No, ulov je mali, slab i nedostaje mnogo toga – scene, rakursi, kompozicije – ali nije da nema. Čak i jedno iznenađenje, nešto što nisam primetio tokom slikanja: rvački zahvat!
Sad, možda vam u prvi mah nije najjasnije: to je desni gusak obuhvatio krilom levog guska oko vrata! Pravi pravcati rvački potez: desni se razmahao krilima, kljunom drži protivnika za levo krilo i očigledno je dominantan. Sličan položaj nisam video do sada… A sve ostalo je bilo uobičajeno: guske-čirlidersice su se već pregrupisale u jedno jato, samo čekaju da vide kom gusku će se prikloniti. A oni mamlazi iz Orke, Arke, kako li se već zovu oni duvači u praznu tikvu, opet nisu došli da provere kakvo se to nasilje dešava na mokrinskim ulicama. Guskovi su opet činili ono što je priroda naložila guskovima da rade – da se nadmeću protiv drugih guskova u pokušaju obezbeđenja produžetka sopstvenog genetskog koda…
Uzgred, dežurni konferansije Raša Popov je objasnio: u Mokrinu se kaže “gusak”, a ne “gusan”… Mada se manifestacije ne zove “gusakijada” nego “gusanijada”, ali nema veze.
Presuda: mišn rutinski akomplišd. 
Imam nekih 50-60 fotografija vrednih obrade i kasnijeg preispitivanja, što će se na kraju pretvoriti u foto-priču od možda 25 fotki, a to je sasvim dovoljno kao trajna beleška. Među tim fotkama ima i onih koje su posebno zanimljive, tako da sam imao zanimljivu sesiju odabira jedne za ovaj prilog. Presudio je “rvački” zahvat: od nekoliko stotina fotografija sa raznih gusanijada koje sam uhvatio na sopstvenim pohodima, pride par stotina fotki mojih prijatelja, ovo je prva takva koju vidim. 
Za sve postoji prvi put. Samo valja biti na licu mesta. 