Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
A šta će to biti 19. maja? Veliki i važan bend. Izvinite, propustiću. Ali to ne znači…
…Ali to ne znači da ignorišem fenomenalnu pesmu. Elem, 19. maja Depeche Mode dolazi u Beograd da promoviše novi album Delta Machine, koji izlazi na tržište krajem marta. A video za novi singl “Heaven” je objavljen prekjuče. Stvar je fenomenalna i valja da je čujemo.
[EDIT, beleška: naslov je bio pogršan i glasio je “Jedna na dan, 3. februar”…]
[EDIT, druga beleška: pogRŠan?… Sic!]
“Nisam Dačić, ali mogu da pogledam”, glasi nezvanična parola nedelje.
Ako ste proveli proteklu nedelju ispod nekog kamena ili u pećini mimo puteva, onda ne znate da su neki mamlazi spakovali skrivenu kameru premijeru Dačiću. Pozvaše čoveka da dođe u studio i popriča sa sisatom voditeljkom (koja je svakako bila neukusno odevena). U toku razgovora, u prikladnom momentu, Velika Bela Ptica (Nije Labud) je sevnula svojim obezgaćenim međunožjem prema premijeru parafrazirajući onu scenu iz filma Basic Instict (i zaboravljajući da Sharon Stone, osim što je lepa, ima i stila). Dačić nije od kamena, pa mu je vulgarna scena uživo izazvala pohotni osmeh koji je, po mišljenju producenata te baljezgarije, predstavljao uspeh. Onda su, kao, istupili i objasnili premijeru o čemu je reč. A onda su i zamalo objavili snimak – iako za to nisu ni zatražili, a kamoli dobili dozvolu od njega. Sprečeno je proaktivnom akcijom, ali šteta je načinjena distribucijom na Internetu.
… ali izgleda da neće morati.
Potrebna je jedna. Samo jedna.
Nedovoljno često se setim tih reči mog druga Nevena. On je čovek koji samog sebe mora da namoli da pritisne okidač svog fotoaparata. I da vidiš, ta filozofija mu uspeva: da bi uopšte fotografisao, što je nešto više od pasije u njegovom slučaju, Neven sebe dovodi u situacije vredne fotografisanja. A kad nađe “tu jednu” u toku sesije, to je to: oduva posmatrača.
E, pa seti osam se toga večeras, kad sam pregledao fotografije koje sam načinio na gradskom trgu u Kikindi. Ispade jedna vredna deljenja – ali ta jedna, to je ta.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (309): 2. februar 2013.”
Danas slušamo i gledamo klasik Rolling Stonesa “(I Can’t Get No) Satisfaction“. O pesmi već sve znate, pa vam ja svakako neću soliti pamet; nego je važno da pogledate baš ovu izvedbu. Bilo je to snimljeno na koncertu u Hamptonu u Virdžiniji 1981. godine, kad logistika koncerata Stonesa očigledno još uvek nije bila savršena, kao što je danas. Uglavnom, pratite šta se dešava kad jedan zaluđenik istrči na scenu.
Još jedan animirani film za vas: šta biva kad morate da žrtvujete relikviju da biste osvojili ono što relikvija simbolizuje.
[EDIT 17.2.2013: film je skinut sa Jutjuba. Ostade samo trejler.]
Sjajna mala priča. Elementi fantastike me veoma podsećaju na Borhesove priče. Inače, ovo delo je nominovano za Oskara za kratki film. Bez obzira na to, film je odličan.
Prevelik trud se ponekad (uvek?) pretvori u silovanje, a mlataranje po principu “baš me briga” ume da donese rezultat sa poukom…
Pokušavao sam da izvedem neki mali eksperiment – priznajem, ne sa namerom da naučim nešto ili da stvorim rezultat vredan nekog daljeg razvoja, već da napravim nešto zarad dnevnog koraka u projektu “jedna na dan”. A kao što znamo, neke stvari se ne mogu izvesti silom, pogotovo kad se u njihovu izvedbu ugradi želja za fasciniranjem drugih (pa makar i podvesna). Na stranu što se takvi zahvati mogu oceniti i kao prototipski kič.
Ta sesija je bila toliko “uspešna” da sam fizički izbrisao svih osam ekspozicija. I u besu koji me je uhvatio zbog toga, napravio sam nered na stolu, a onda mi se učinilo da bih od tog meteža mogao da napravim fotografiju nalik jednoj ranijoj, i onda ja nastalo ovo.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (308): 1. februar 2013.”
Dakako, sintagma “golden dust woman” ima neko drugo značenje, ali nismo ovde da bismo se bavili idiomima. elem, ovih dana se navršava 36 godina od izlaska albuma Rumours (1977) grupe Fleetwood Mac. Čak, treba da izađe, ako već nije, specijalno remiksovano i dopunjeno izdanje albuma, a bend se okupio i kruže glasine da spremaju svetsku turneju. Zasad su izvesne samo dve stvari: to da će biti nekih nastupa na tlu SAD i da Stevie Nicks nije više triput teža nego kad je snimila legendarni album – teža je samo duplo.
Slušamo poslednju numeru sa albuma Rumours, “Gold Dust Woman“, ovog puta u živoj izvedbi iz 1997. godine. Kako negde reče Stevie: “ove naše pesme vremenom evoluiraju bolje nego mi kao autori”.
Nije da nije.