…’Oću i ja malo!
Ako mi ikada bude zatrebao PR menadžer za Suštinu pasijansa, sad znam da postoji neko kome mogu da se obratim.
Lični favorit-detalj: ono “krunisanje” na 2:30.
Ima skoro godina otkad je Tanja Bošković izvela ovaj performans u jutarnjem programu Ružičastog Šlajma. Baš mi je žao nisam ranije znao da taj snimak postoji.
A o žgadiji koja dolazi u pozorište samo onda kad treba da bude viđena, imao bih da kažem ponešto. To, doduše, ne znači da ću i reći. Jer, kao što podvukoh nedavno, idealni način ophođenja prema nekim ljudima i pojavama je bacanje na smetlište istorije, praćeno odgovarajućom dozom zaborava.
Ne, dušo, srce, sine, ne postoji ni jedan, na sveeetu celom!
/nemoj da brigaš/
Simpatično se trude da je uštopuju, ali nije moguće. Kakva je to žena!
A ako je na nečemu od 8 ujutro onda je… rano ustala :/
Ama, da nije bila noćašnja? Cvikeri za sunce sugerišu svašta nešta 😆
“Кћери, ако до поноћи ниси у кревету…
… дођи кући.”
Падају ми на ум само цитати тежег калибра, од народних нам песника:
“…сретао сам гризлије и шљам…”
“боже мили, где ли проналазе
онолику ђубрад и мамлазе”