Ne znam zašto, ali ponekad mi baš legne glas Jamesa Taylora.
A zvuk te Olson gitare me dira u dušu: dao bih komad duše da provedem sat vremena sa tom gitarom u rukama.
Nastavite sa čitanjem… “Muzika za ono posle popodneva: Vatra i kiša”
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ne znam zašto, ali ponekad mi baš legne glas Jamesa Taylora.
A zvuk te Olson gitare me dira u dušu: dao bih komad duše da provedem sat vremena sa tom gitarom u rukama.
Nastavite sa čitanjem… “Muzika za ono posle popodneva: Vatra i kiša”
Šta znam, ako ste zainteresovani za upražnjeno mesto u Vatikanu, verovatno kasnite. Ali možete pokušati da prikupite uslove do sledećeg izbora.
Možda i uspete.
Još jedna tzv. ubrana urbana.
Odavno se kanim da nekako uhvatim te prozorčiće u kadar… Reč je o zgradi u najstrožem centru Kikinde, tamo gde je nekad u lokalu na uglu bila banka, a posle je to uznapredovalo u ćumez sa kineskim đubretom. Na jednoj strani, koja se po nekom kanonu može smatrati zadnjom iako je upadljiva kad gledaš ako šetaš od zgrade opštine, vidi se jedan benast arhitektonski detalj. Uočite tu delimično zazidanu aplikaciju na ispustu fasade na sredini fotografije.