Najzad došlo na red. A imam tu kapiju na zicer odavno…
Postoji lokalna legenda o kojoj ne znam dovoljno, ali jedna kratka i odsečna referenca je potvrdila da je stvar tačna. Elem, kad se krajem pedesetih gradila jedna stambena zgrada u centru Kikinde, vis-à-vis katoličke crkve, u čijem prizemlju je kasnije bila legendarna “Kasina” (i svašta nešta posle, danas je nekakva prodavnica kozmetike), desila se intriga. Čuo sam, pa nisam verovao, onda sam proverio, zaista je ličilo da je istina, i onda sam se najzad setio da pitam svog oca, koji je o svakoj većoj građevini podignutoj tih godina u Kikindi znao sve, jer te građevine su bile njegova jedina prava škola.
Elem, stigli su već do treće ploče kad je neko najzad primetio da četvorospratna zgrada nema stepenište. Ni u projektu. I onda su brže-bolje dozidali stepenište na jednom ispustu na strani dvorišta.
Nisam se previše bavio tim pitanjem, mada je to jedna od dve zanimljive pojedinosti o toj zgradi. Druga pojedinost su ulazna vrata, na kojoj i danas postoje gvožđem kovani krugovi koje je moj (danas pokojni) otac pravio, mada je neko drugi sklopio ta vrata. Eto, beše vreme kad je neko bio sposoban da napravi vrata koja će izdržati pedeset (i više) godina, obaška preživljavajući nekoliko modnih stilova i izdržavajući čak i globalističkle metode rekonstrukcije fasade. Što se mene lično tiče, ta priča je prostija i svodila se na davnu nameru da fotografišem ta vrata i predstavim ih na način koji odgovara onome kako ja tu bravarsku velemajstoriju vidim.
Presuda: mišn akomplišd. 
Mada, pošteno je reći da mi se nikako nije dalo da stvorim uslove da slikam ta vrata po danu ili makar po nekom primerenom svetlu, te je svaki večernji pokušaj bio ponešto mutan, jer stalno sam slikao iz ruke. No, na kraju sam doveo te pokušaje u zonu gde je oštrina od sekundarnog značaja i gde izraz može da se kanališe prostim svetlom. A kad je takav slučaj, onda monohromatska slika radi daleko bolje nego kolorna. Boje i tako ne nose relevantnu informaciju u teksturi te kapije…
E, pa najzad sam i to štriklirao. Za tebe, matori.