Istrči i uhvati priliku!
Setih se onog stiha Bore Đorđevića, beše valjda iz one zbirke pesama posle koje je aplicirao za udruženje književnika… Više epigram nego stih, uhvatio je suštinu večernjeg sata petka s polovine marta 2013:
Evo snega, jeb’o njega!
Dakle, uhvatio sam ga jošte, dok ga ima. Ovo je verovatno poslednji ove zime.
Nemam šta veliko da pričam: izašao sam na balkon, navio aparat na ekspoziciju od osmine sekunde, otvorio blic i postavio ga na odloženi bljesak – i zveknuo dve ekspozicije. Dakako, prva je bolja. 
A koliki put grozd pahulja napravi za osminu sekunde, to možete i sami da procenite.
Presuda: mišn akomplišd. Ispalo je baš kako sam mislio da će ispasti, čak sa mnogo manje šuma nego što sam mislio da će biti (primenjen je ISO 400), jedino sam namerno nagazio po vinjeti i proglasio sliku završenom..
Presuda: mišn akomplišd. 
Ne, nema ničeg velikog za priču, osim snega (jeb’o njega), a neki dobri ljudi će početi da vrište kad vide ovu fotografiju (da samo čujete te eufemizme kad ne žele da me uvrede i neko sranje od fotke opišu rečima “to je sranje”), ali – to je to.
I to je sve.
Kаоментар моје госпоје: “ако падне још који снег, то више неће бити последњи снег ове зиме, него први снег овог пролећа”.
Živa istina. Moj današnji komentar beše “bolje u martu nego u maju”, jer pamtimo i to…
π?
Pa π je tamo gde datum pišu kao 3.14(.), a mi ga pišemo kao 14.3. 😉
Nisam bio baš opširan sa komentarom, pa izgleda da se nismo razumeli. Čitao si između nekih drugih redova moje poruke 🙂
Ispalo je simpatično to sa datumom, mada to nisam ni primetio.
Nego, mislio sam na određivanje broja π, Buffona, igle i linije,
jer fotka je tačno – TO!
Usput, sa dovoljno entropije – to jedan korektan slučajan uzorak za prebrojavanje.
A, to!
Džeronimo! 😀
А пишу га у ствари као 3/14, него се сете тачке кад им баш треба.
Ако бисмо се држали тог њиховог… овде би важила поприлично заковрнута геометрија.