One more cup of coffee for the road
One more cup of coffee ‘fore I go to the valley below
Juče sam pričao sinu kako su, svojevremeno, u časopisu Mojo, poznati i priznati muzičari birali stotinu najznačajnijih pesama Boba Dylana. Samo me je pogledao i krenuo da pretražuje bazu kućne fonoteke. S obzirom na to da je tinejdžer, ništa mu nije bilo jasno pa se, sasvim logično, razgovor nastavio:
– Koliko je dobrih pesama Dylan napisao?
– E, a zašto baš najteže pitanje?
– Zašto je to najteže pitanje?
– Zato što su oni birali sto najboljih, ja znam bar još sto njegovih najboljih…
U stvari, problem je bio da se prisetim loših pesama… I muzika je već počela da odzvanja negde u meni.
Your breath is sweet
Your eyes are like two jewels in the sky
Your back is straight your hair is smooth
On the pillow where you lie
But I don’t sense affection
No gratitude or love
Your loyalty is not to me
But to the stars aboveOne more cup of coffee for the road
One more cup of coffee ‘fore I go.
To the valley below.
Album Desire (1976) je nastajao haotično, u vreme kada je Dylan proživljavao bolna neslaganja sa suprugom Sarom, između dve turneje. Pesma “One More Cup Of Coffee” govori o Ciganima lutalicama, ljubavi i skorom napušanju, a može se shvatiti i kao metafora njegovog odnosa sa suprugom. Njihov definitivni razlaz će se desiti par godina kasnije, kada će se i on, poput svog junaka, uputiti to the valley below.
Muzički, ovo je bio iskorak napred za Dylana. Pesma je fantastični duet sa Emmylou Harris, uz veliki doprinos prelepe Scarlet Rivere na violini, koja joj daje poseban šmek.
Iako “One More Cup Of Coffee” ne spada u najviše domete ogromnog opusa ovog autora, mnogi od viđenih rokera su je snimili ili je izvode na koncertima. Čak i mlađa generacija, poput The White Stripes.
Jedna od meni najdražih obrada, sablasna i neobična verzija, zabeležana je na albumu Dreamland (2002) Roberta Planta.
Za biografski film I’m Not There (2007) inspirisan životom Boba Dylana, pesmu su obradili Roger McGuinn i Calexico.
I, na kraju, verzija jednog od najvećih buntovnika američke scene: Steve Earle u duetu sa violinistkinjom Luciom Micarelli.
Da srknem još malo kafice i palim dalje!… 