Nisam mogao da odolim posle onakvog centaršuta Valexa, kada je u postu pomenuo ove vesele devojčice…
The Bangles su ženski bend koji zna da svira, zna da komponuje i zna da dobro prezentuje svoju muziku na koncertima. Iako je to relativno jednostavni gitaroški pop, njegovom šarmu teško je odoleti.
Ovako je počelo…
Pa se nastavilo…
I dostiglo zenit i globalnu popularnost sa ovim:
Namerno sam odabrao živa izvođenja, da odmah demantujem muške skeptike koji misle da ženski bend ne može da bude furiozan na koncertu.
Ono što je možda još značajnije: većina pesama zabeleženih na njihovim albumima je pojedinačno ili zajedničko autorsko delo tandema Susanna Hofs i Vicki Peterson. Kvalitetu njihovih albuma doprinele su i pesme velikih muzičara koje izvode: “Manic Monday” za njih je napisao Prince , prisutni su i Elvis Costello, Alex Chilton, Todd Rundgren i mnogi drugi.
Treba pohvaliti i to što se, tokom koncerta, sve članice ogledaju kao vodeći vokali i demonstriraju perfektno višeglasje u pojedinim pesmama.
Perfektno.
P.S. Niste još naučili da igrate kao Egipćani? Evo prilike…
Onomad kad sam se (srce zna da je to bilo nedovoljno dugo) bavio studijskim snimanjem muzike, odnosno učio od
starijihboljih, iskusnijih, učiteljski nastrojenih, za primere tipa “e, ovako se snima bas” puštali su nam pesme benda The Bangles (i benda Dire Straits, al’ da ne odlazim od teme). Pa, eto, pored kvaliteta svirke da pomenem i (školski) kvalitet produkcije.—
Voleo bih da sam kapirao sve što su mi tada pričali, jer sada kad bih možda i skapirao – ne sećam se priče. 🙁
“Е, што нисам слушао шта ми је мама говорила…”
“А шта ти је говорила?”
“Откуд знам, нисам слушао.”