Month: March 2013

Isplata, vol 2.0

Znao sam da ima neki catch.

Kada sam Grbi najavio da idem 5 dana po Istri mogao sam naslutiti da će odgovor biti u sledećem maniru: ucena Pa dobro, nije bilo toliko neočekivano. Grbin Draguljče se već neko vreme nalazio kod mene A kude se ođe namotava film...u otkomandi, te je zahtev bio potpuno opravdan jer sam nameravao da ga ne odšrafljujem sa aparata (i zaista, moj Terminator je ostao u torbi sve vreme). Zapravo, cela poseta Istri je i isplanirana kao svojevrsni foto-safari. Sve je krenulo kao inicijativa mog druga Peđe: njegov poznanik Ivica iz Rijeke, takođe član fotografske “Grupe 32” ubedio ga je da overi lokalni karneval, a ovaj je odlučio da pozove mene i još jednog ortaka da mu se pridružimo. Rezultat: smrzavao sam se po veljačkoj februarskoj buri koja je maksimalnih 5 stupnjeva stepeni u plusu pretvarala u isto toliko u minusu, obijao noge po kamenjaru, a amortizere auta po zemljanim putevima… no, kao što rekoh u prvoj “Isplati”, srce mi je puno. Nastavite sa čitanjem… “Isplata, vol 2.0”

Vatra

Treba imat’ dušu!

Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson lagano otvori oči i ugleda ništa. Onda još jednom otvori oči i shvati da je to nemoguće – već su bile otvorene.

“Ništa ne vidim!”, pomisli Jen. “Jebote, pa ja ništa ne vidim!? Oslepeo sam!!”. U Jenu je količina pankie polako rasla.

– Ko je ugasio sveću? – čuo je neki glas.

Nastavite sa čitanjem… “Vatra”

Da srknem još malo kafice, pa…

One more cup of coffee for the road
One more cup of coffee ‘fore I go to the valley below

Juče sam pričao sinu kako su, svojevremeno, u časopisu Mojo, poznati i priznati muzičari birali stotinu najznačajnijih pesama Boba Dylana. Samo me je pogledao i krenuo da pretražuje bazu kućne fonoteke. S obzirom na to da je tinejdžer, ništa mu nije bilo jasno pa se, sasvim logično, razgovor nastavio:

– Koliko je dobrih pesama Dylan napisao?
– E, a zašto baš najteže pitanje?
– Zašto je to najteže pitanje?
– Zato što su oni birali sto najboljih, ja znam bar još sto njegovih najboljih…

U stvari, problem je bio da se prisetim loših pesama… I muzika je već počela da odzvanja negde u meni.

Nastavite sa čitanjem… “Da srknem još malo kafice, pa…”

Zapažanja Glugenija Svemogućeg (intervju)

Dugo smo čekali na odobrenje za intervju. Kad smo ga najzad dobili, sve sa zakazanim vremenom, shvatili smo da nemamo pripremljena pitanja. Glugenije Svemogući se tada pokazao kao veliki laf: rekao je da će nas primiti bez obzira na to što ne zna koja pitanja ćemo mu postaviti. Reče nešto o tome da će svakako reći šta je naumio, ali to baš nismo najbolje razumeli…

* Hvala vam što ste nas primili uz tako kratak rok najave. Za početak, recite nam nešto o svom odnosu prema Suštini pasijansa i, pogotovo, zašto se tako retko oglašavate na blogu.

Što sam mnogo godina iz njih bar mogao? Koji smo mišljenja da u budućnost ono što tog pričanja pisca jedne o svemu tome ukratko.Naravno, nema. I ne potrebi po meri svojih činiti, a šta ne. Na svoje delo da pripovedanju koje ima za suštinu i smisao. Jedan naš pisac i – osvetli bar malo.

Moralnu odgovornost za ono, tu istu čovekovu sudbinu sebe očekuje da kaže. Postojanja, na kraju krajeva, sve su po mom mišljenju. Što joj je neobično? Što sam mnogo godina iz njih bar mogao? Koji smo mišljenja da u budućnost ono što tog pričanja pisca jedne o svemu tome ukratko. Kako ne saznati, rekao jedan, suštinu i smisao minulih pasijansa.

Nastavite sa čitanjem… “Zapažanja Glugenija Svemogućeg (intervju)”

Voda

Kakva prijatna tišina.

Jen ne pamti kad je, i da li je uopšte, ovoliko duboko bio u vodi. I ovoliko dugo. Ronjenje na dah mu je bilo strano isto koliko i ronjenje s “punom ratnom opremom”. Iako nije osećao nikakvu potrebu za vazduhom, nije se usuđivao da razmišlja o tome da li treba da diše ili već diše ili… Nije se usuđivao da razmišlja.

“Voda je prijatna.”, pomisli Jen. “Nimalo nije hladna.”

Počeo je lagano da se okreće u nameri da bolje pogleda okolinu. S obzirom da nije imao masku, pogled mu nije daleko dosezao. Onda je pogledao kako je obučen. Odeća na njemu je bila čudna. “Još ako ima tkaninu ispod ruku i između nogu…”, pomisli. Da. To što je na njemu definitivno je wing suit.

Nastavite sa čitanjem… “Voda”

Utovar nedeljom, 24. mart

Danas obeležavamo rođendan Suštine pasijansa. Ono jeste da je datum početka rada zvanično bio juče, ali današnjih 1440 minuta mi deluju nekako svečanije od onog jednog sinoć, pred ponoć… Zato od sada tortu sečemo ovim datumom…

I tako: dve godine. Malo li je? Da li pored utovara nedeljom želite utovar svakim danom? to bi neko već morao da plati, jer vreme koje trošim na Suštinu pasijansa već prevazilazi ono što bi mudri odavno volejom u guzicu poslali u zaborav. No, nema veze: mora čovek da ima nešto što održava interesovanje državne bezbednosti za njega.

Ono jeste da je datum početka rada zvanično bio juče, ali današnjih 1440 minuta mi deluju nekako svečanije od onog jednog sinoć, pred ponoć…

Kada bi prostor za delovanje Suštine pasijansa postao populistički, takav da zbog broja poseta zahteva skuplje servere, zamislio bih se nad životom: u ovoj tužnoj zemlji, populizam uvek ide u paru sa masovnim veličanjem gluposti. Vešti političari su to dobro iskoristili, pa još dodatno zaprljali okolinu. Neka se njima bavi policija, a ne mnome, jer ja svojoj okolini ne želim zlo.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 24. mart”

Зен, зарез

– Добар дан, гос’н Салашевићу, ево мене опет код вас.

Ни први снег овог пролећа није могао овако да обрадује Мелентија Салашевића, референта за нешто у министарству за дијаспору и губљење времена. Без Зена дан не би био скроз усран.

– Којим добром, Зене де Коче ван дер Берже Бренкелене Брандлихту? Где ме овде нађосте, као да се не виђамо довољно у крају?

– Па, службено. Тојест, ви сте једини представник државе ког познајем, па код кога ћу него код вас. Досад сте ми увек, ајде ако не баш помогли да урадим, а оно бар да разумем.

– А шта то сад не разумете?

– Науку папирологију. Видите, хтео сам да кренем у самосталну делатност. Да зарезујем људима оловке уз ситну накнаду. Не би била нека велика пара, али рачунам да би од тога могло да се живи. Можда бих касније могао и да проширим делатност, да пуним хефталице, мућкам касете с тонером, распетљавам каблове иза стола… Има тих кућних уредских послова за које нису сви стручни, или немају живаца, а опет су некако и сувише одговорни послови да би се препустили неупућенима. Шта мислите колике су књиге остале ненаписане јер се писац иживцирао због тупе оловке, па му се срце три пута ломило док ју је зарезивао? Одустају људи.оловке, које нико живи не зарезује

– Па шта ту није јасно, одете до своје општине, пријавите и…

– Е, зато сам код вас и дошао. Ја њих ништа не разумем. Nastavite sa čitanjem… “Зен, зарез”

Vazduh

Somnabulizam, šta li?

Ah, kako divno mesto za posmatranje okoline. Ili još bolje, da se ne posmatra. Da se lepo zažmuri i uživa u prolećnom suncu. Da se razmišlja o nečemu ili još bolje da se ne razmišlja ni o čemu. Da se koristi ova šarena ladovina, taman da ne bije svetlost, a možda se u’vati bojica. Vetrić prolećni, lišće mu se raduje. Ah.

A lokacija idealna. Lep položaj da se zavali čovek. To što priroda uradi, to ne mož’ niko. Ima čak i fina grana da se podmetne pod glavu. Jen Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftenson hrabro pomisli: “E, sad bi mi i Tom Sojer pozavideo”.

Nastavite sa čitanjem… “Vazduh”