I want to wake up in that city that doesn’t sleep
And find I’m king of the hill top of the heap
Mislim, zabole mene patka za Ameriku. Ali bih voleo da procunjam Njujorkom, jer to je najkosmopolitskiji grad na svetu, i da se sjurim niz Route 66 sa fotoaparatom u rukama, jer to je foto sešn snova. Ovo drugo – malo teže da ću uspeti. Ovo prvo, ko zna. Ali neću imati vremena da napravim ovako nešto, jer sledeći snimak je rezultat dugog i napornog rada.
Inače, ovo je najavni spot za jedan kickstarter projekat – zavirite čega još ima tamo, jer reč je o veoma zanimljivoj tehnici. Stop-motion film se dobija tako što se napravi duga serija fotografija koje se zatim obrađuju na isti način, pa se povezuju u filmski kadar. Posao zahteva vreme, strpljenje i pažnju, a nema mesta ni za najmanju grešku.
U tom svetlu, pokušajte da zamislite koliko je posla bilo potrebno za sklapanje svih ovih kadrova.
Пола овог можеш сам да урадиш, већ имаш све што ти треба, осим можда лептопа са 32-битним Пенџерима, јер оно чудо за навезивање Канона не ради на 64. У том програмчету само задаш на колико да окида, кад да почне и кад да престане, развучеш мини-УСБ до фоткалице, ову углавиш на троножац или у некакве менгеле :), и пазиш да је добро нациљано. Тако можеш да добијеш кадар од 3-4 секунде сваког сата (мада је овде, видим, било и са два-три снимка у секунди).
Једино што ти фали је моторче да ти окреће фоткалицу или нешто тако да ти се тачка из које снимаш помера. Жироскоп, балон, хеликоптер… што је старо (ни пре 20 ни пре 30 година нисмо имали пара за то, немамо ни сад :)).
Kako to misliš – imam sve što mi treba? Pa fali mi najbitnija komponenta — Njujork! 😐
A sve ostalo imam. Osim šine sa koračnim servo-motorom koja pomera fotoaparat mic po mic, ali može i bez toga… Dok se posao ne razradi 😛
Какав Нови Јорак, добар је и најближи јарак :). Замисли да бар један од нас двојице не буде лењ и заузме бусију са телеобјективом и лептопом негде у праскозорје, с погледом на пијацу… или на штрафту увече, или у позориште док се скупља публика, или…