Nevidljiva ruka steže mi grlo kada se trudim da pretočim u reči punoću života koju u mene unosi Pink Floyd muzika
Porodična seoska kuća, to konačno utočište umirujućih mirisa i zvukova, zavučena je između brda i livade nad kojim se za vedrih noći vidi Mlečni put taman toliko da raspali maštu. I baš koliko treba iznad brda počiva svetionik naše epohe, zvezda Severnjača. Oko nje se vrti najslavniji rezultat milenijuma mešavine straha i dosade naših predaka, cirkumpolarno sazvežđe Velika kola, Ursa Major. Ili, ponekad, na anglosaksonskom govornom području… Great Gig.
Budimsko nebo nosim sa sobom; ono je kao na dlanu otvoreno, pouzdano, prijateljsko – za razliku od prazne tame beogradskog neba. Ne mogu drugima opisati, preneti punoću osećanja koja ono u meni izaziva. Možete, stoga, zamisliti moje zaprepašćenje kada sam shvatio da su četvorica momaka u Engleskoj uspeli da to učine, jedva mesec dana pre nego što sam se rodio.
Stvar se zove The Great Gig in the Sky, u mom prevodu Velika Kola nad Budimljom. Zaboravite za trenutak takozvano stvarno objašnjenje pesme, internetska trtljanja o religiji. Pustite ovu pesmu da vam uđe u kosti, dozvolite joj da vam, krajnje subverzivno, šapne: Imaš pravo da budeš srećan. Ostvari ga!
Imaš pravo da budeš srećan. Ostvari ga!