Due capelle grande de la Cathedrale de Milano.
Ima li osobe koja je ovaj film odgledala samo jednom? Ako ima, opraštam im taj greh, jer sam ubeđen da je to samo “pauza” do sledećeg gledanja; teško mi je da zamislim osobu koja se zadovoljila tim jednim gledanjem.
| Originalni naziv: | A Fish Called Wanda |
| Godina izdanja: | 1988. |
| Reditelj: | Charles Crichton |
| Glavne uloge: | John Cleese, Jamie Lee Curtis, Kevin Kline, Michael Palin i drugi |
| Trajanje: | 108 minuta |
Dvoje ljubavnika iz Amerike dođe u Englesku da ukradu dragulje. Pošto ne mogu sami, uortače se sa još dvoje Engleza. Naravno, plen ne nameravaju da podele, ali ni Englezi nisu naivni. Makar jedan od njih. Doduše, ni onaj drugi. A ni to dvoje ljubavnika nema nameru da međusobno ravnopravno podeli plen. Kada jedan od Engleza, šef celokupne bande, zaglavi u zatvoru, valja ga osloboditi (ili šta već), jer samo on zna gde je plen. A šta zna advokat odbrane?
Teško je ukratko opisati jedan od najbolje pisanih scenarija za komediju podržan odličnom glumom i ništa manje dobrom režijom. U filmu ćete upoznati bivšeg agenta CIA, čija se glupost graniči sa upornošću da dokaže da nije glup, Engleza koji objašnjava kako je očajno biti Englez, devojku koja je spremna na sve da dođe do svog cilja, ubicu koji obožava životinje,…
Podsetite se ovog filma i javite mi kakve veze ima advokat odbrane (igra ga John Cleese) sa Kerijem Grantom?
I samo jedan mali savet onima koji nisu gledali ovaj film: ako imate problema sa srcem, prilikom gledanja ovog filma pravite kraće (ili duže) pauze da ne biste završili kao Ole Bentzen.